Još se ne zna ima li budžeta za inovativne lekove za ovu godinu, apel da se ta oblast sistemski uredi

Svake godine u Evropi proizvede se 20-40 novih inovativnih lekova, ali manje od 10 odsto bude stavljeno na listu u Srbiji, kaže Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova – INOVIA. Reč je o skupim lekovima, ali koji mogu da učine da smrtonosna bolest postane hronična, kaže Savo Pilipović kojem je jedan takav lek spasio život. Potrebno je da se oblast inovativnih lekova sistemski uredi, poručuju u razgovoru za RTS.

Zahvaljujući razvoju medicinskih nauka i novim lekovima za mnoge neizlečive bolesti postoji uspešna terapija koja ne samo da zaustavlja napredovanje već i dovodi do izlečenja.

Inovativna terapija je našla primenu u lečenju mnogih oboljenja. Gotovo sto odsto je uspešna u lečenju hepatitisa C. Dobri rezultati se postižu i u lečenju onkoloških pacijenata, a naročito kod bolesti karcinoma pluća. Efikasna je za lečenje dijabetesa.

Mnogi inovativni lekovi koji su sada dostupni omogućavaju da se uspore kardiovaskularne ili bubrežne komplikacije kod te bolesti.

Ipak u Srbiji inovativna terapija nije dostupna za mnoge bolesti. Pacijenti se sve češće za pomoć obraćaju udruženjima.

Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova – INOVIA ističe da se svake godine u Evropi proizvede 20-40 novih inovativnih lekova, ali manje od 10 odsto bude dostupno i kod nas.

„Izdvajanje za medicinu se povećalo, ali gro je otišlo na infrastrukturu i medicinske uređaje i poboljšanje statusa zdravstvenih radnika, što je opravdano, ali sa lekovima se malo zaostalo, dostupnost lekova nije dovoljno dobra, od tih lekvoa što se pojave, manje od 10 odsto bude na listi, što je značajno lošije nego u Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj“, kaže Trkulja.

Potrebno je, kaže, da se to pitanje sistemski uredi, kao što je urađeno sa retkim bolestima, jer se i dalje ne zna da li ove godine postoji budžet za inovativne lekove.

Objašnjava da kada farmaceutska industrija razmišlja o razvoju, gleda gde je najveća potreba za boljim rešenjem i efikasnijom terapijom.

„U današnje vreme to je onkologija, ali i neke druge hronične bolesti kod kojih se zahvaljujući inovativnim lekovima mnogo bolje živi, ne moraju da idu u invalidsku penziju, kvalitet života je mnogo bolji. Toga ima jako mnogo i jako je važno da držimo korak sa Evropom i svetom, da najbolje što se pojavi omogućimo i našim osiguranicima“, rekao je dr Trkljua.

Iskorak u odnosu na period 2014-2016.

Savo Pilipović je predsednik Udruženja pacijenata obolelih od melanoma, koji se zahvaljući novim terapijama danas uspešno leči. 

„Ja sam 2013. bio otpisan, imao sam sedam metastaza, što je značilo da je postao metastatski melanom, što je tada bila smrtonosna bolest. Ostalo mi je nekoliko meseci života i to ne baš najslavnijih. Onda sam otišao u Nemačku, na kliničku studiju, gde su bili lekovi u eksperimentalnoj fazi. Učinili su da moja bolest postane hronična, a ne smrtonosna“, ispričao je Pilipović.

Mnogi oboleli koji nemaju organizaciju i predstavnike za svoju bolest, obraćaju se upravo Udruženju pacijenata Srbije za pomoć.

„Ovo je krovno udruženje, da probamo da pokrijemo te bolesti i pacijente bez udruženja, kad imamo udruženje koje se bavi nekom bolešću, ništa ne diramo, ali ima značajan broj pacijenata koji nemaju udruženja i organizovali smo konferenciju na kojoj ćemo ukazati na mnoge značajne bolesti koje imaju inovativne terapije, a nemaju udruženje koje bi moglo da zavapi da i oni dobiju terapiju koja bi im pomogla da prežive“, rekao je Pilipović.

Ističe da je saradnja sa RFZO-om dobra, kao i da se iskoračilo u odnosu na 2014, 2015. i 2016. godinu, kada nijedan lek nije stavljen na listu.

„Sada imamo rupu koja treba da se se stigne zbog tog trogodišnjeg neshvatljivog odnosa prema nabavci inovativnih terapija“, istakao je Pilipović.

Kaže da ne bi želeo da bude u koži direktorke RFZO-a jer je mnogo pacijenata kojima život zavisi od tih terapija, a nema dovoljno novce za sve.

„Zajedno sa ljudima iz farmaceutske industrije tražimo sistemsko rešenje, nije ga lako naći, oni su jako skupi, mi nismo bogata država. Većina ljudi misli da bi bila bolji selektor od Piksija, ali ne bih prihvatio posao da budem direktor RFZO-a, jer direktora ima problem – puno je gladnih usta, a da ona nema novca da im da te lekove“, zaključio je Pilipović.

Svake godine u Evropi proizvede se 20-40 novih inovativnih lekova, ali manje od 10 odsto bude stavljeno na listu u Srbiji, kaže Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova – INOVIA. Reč je o skupim lekovima, ali koji mogu da učine da smrtonosna bolest postane hronična, kaže Savo Pilipović kojem je jedan takav lek spasio život. Potrebno je da se oblast inovativnih lekova sistemski uredi, poručuju u razgovoru za RTS.