Još uvek nema izmena Zakona o oružju
Iako je prošlo godinu i po dana od zločina u školi „Vladislav Ribnikar“ i u selima Dubona i Malo Orašje, kao i pet meseci od terorističkog napada na policajca ispred Izraelske ambasade u Beogradu, još uvek nema najavljenih izmena zakona o oružju i municiji. Uprkos tome, iz Ministarstva pravde najavljuju uvođenje novih krivičnih dela povezanih sa oružjem u krivični zakon.
Podeli vest:
Odgovor Vlade na masovne zločine od 3. i 4. maja prošle godine bio je razoružanje stanovništva i uvođenje dvogodišnjeg moratorijuma na izdavanje dozvola za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja.
Prema zvaničnim podacima MUP-a, tokom skoro dva meseca kampanje građani su predali nešto više od 108.000 komada oružja i minsko-eksplozivnih sredstava, pa je trenutno registrovano oko 558.000 komada oružja u legalnom posedu.
U odgovoru za Euronews iz MUP-a navode da se nakon zločina krenulo u kontinuirane kontrole svih izdatih dozvola za vatreno oružje. Tom prilikom se utvrđuje da li se oružje drži u sefu, kasi ili drugom odgovarajućem ormaru koji se ne može lako otvoriti, kao i da li je neovlašćenim licima, naročito deci i maloletnicima, onemogućen pristup oružju.
Ukoliko prestanu da postoje neki od uslova koji su propisani zakonom o oružju i municiji, nadležni organi će doneti rešenje o oduzimanju oružnog lista oružja i municije fizičkom licu koje drži oružje iz kategorije B.
Zbog količine predatog oružja, kampanja razoružanja se može smatrati uspešnom, ali je propuštena prilika da se uradi više, smatra doktorant kriminologije Dušan Stanković.
„Ono što nije urađeno jeste da nije bilo praćeno sve to nekom širom kampanjom o načinu raspolaganja oružjem, načinu njegovog čuvanja, o tim štetnim posledicama, nije se nastavilo sa pozivima za prevenciju, za predaju oružja. Recimo, u nekim zemljama regiona, poput Hrvatske, postoje stalne akcije, tako da su građani već 15-20 godina kontinuirano predavali ovu vrstu oružja“, kaže Stanković.
Državna kampanja i uvođenje moratorijuma negativno se odrazila na zainteresovanost za obuku, navodi Duško Ilić iz Nacionalne asocijacije za oružje Srbije.
„Od uvođenja moratorijuma, značajno je, ili generalno, smanjen broj kandidata za obuku za rukovanje vatrenim oružjem. Do oktobra skoro da nije bilo, a od oktobra kada je ublažen moratorijum i kada je dozvoljena nabavka lovačkog i sportskog oružja, imamo neki broj kandidata, ali još je to daleko manje nego što je ranije bilo“, rekao je Ilić.
Iako je vlada 5. maja 2023. MUP-u naložila hitnu izmenu zakona, kao i uvođenje lekarskih, psihijatrijskih i psiholoških pregleda i obavezan test na psihoaktivne supstance za one koji imaju oružje, u skupštinsku proceduru taj zakon nije stigao.
U odgovoru za Euronews iz MUP-a navode da je u toku izrada nacrta zakona, bez preciziranja kada bi mogao da se nađe poslanicima.
Ministarstvo pravde je u nacrtu izmena krivičnog zakonika predvidelo uvođenje tri nova krivična dela: obučavanje maloletnog lica za upotrebu vatrenog oružja, nesavesno držanje vatrenog oružja i nedozvoljeno nošenje onesposobljenog vatrenog oružja i hladnog oružja na javnom mestu.
Podeli vest:
