Kad umesto pohvala za brigu o životinjama stigne osuda ili napad

Kako RTS navodi, istraživanja pokazuju da oko 60 odsto građana Srbije ima najmanje jednog kućnog ljubimca. Mnogi od njih osim o svojim, brinu i o životinjama koje žive na ulici. I često upravo zbog toga, umesto pohvala, doživljavaju osudu okoline.

Biljana Erčić od neprijatnih iskustava izdvaja komentare: „Bolje da šetaš dete ili nekog muškarca, nego što šetaš psa“, „Kako ona spava u tvom krevetu, krevet je za ljude“, „Za životinje je ulica, dvorište, može neka kućica, ali kako pas u krevet“.

Kada učestali komentari prelaze crvenu liniju, više nisu problem pojedinca, već društva, smatra psiholog Saša Vujić.

„Sigurno da se ljudi osećaju kao da se upire prst u njih, tako da to jeste jedno naizgled konkretno pitanje da ta jedna pretpostavka da mi možemo da vodimo svoje živote kako želimo – nekako danas u današnjem vremenu često i otpada“, istakao je Vujić.

Od komentara do verbalnih i fizičkih napada

Dešava se da ne ostane sve samo na komentarima. Mnogi sugrađani koji brinu o napuštenim životinjama na ulici suočavaju se sa većim problemima od neprijatnih komentara. Oni su neretko na meti verbalnih, ali i fizičkih napada.

Ima i onih koji tvrde da su napade prijavljivali policiji i komunalnoj miliciji, ali da niko nije reagovao. Uz podsmeh su im, kako kažu, govorili da imaju važnija posla.

„Institucije nemaju nikakvo pravo da kada im se neko obrati bilo koga ismevaju i napadaju, već imaju obavezu da pruže zaštitu, a nepružanje zaštite je ozbiljno kršenje propisa. Ako ste vi fizički napadnuti zbog bilo čega tu je obaveza državnih organa da vas štite, a nikako da vas ismevaju, pitaju ili osuđuju zbog toga što vi imate životinju“, objasnila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Ljubitelji životinja tvrde da i među njima ima ekstremnih slučajeva i agresivnih vlasnika ljubimaca. Poručuju da su to izuzeci i da oni samo žele da pomognu onima od kojih svi okreću glavu.