Kako će se urediti rad na platformama u Srbiji: Od algoritamske kontrole do bolovanja i trudničkog
Zakon o radu i prateći propisi u Srbiji trebalo bi u narednom periodu da budu izmenjeni kako bi se domaće zakonodavstvo uskladilo sa novousvojenom Konvencijom Međunarodne organizacije rada (MOR) broj 193 o dostojanstvenom radu u platformskoj ekonomiji, kao i sa Direktivom Evropske unije o platformskom radu. Značaj ovih promena predstavljen je na tripartitnoj radionici u Beogradu, koju je organizovao MOR uz podršku EU i u saradnji sa organizacijom Re:People – Centre for Society and Technology.
Podeli vest:
Izvršna direktorka Re:People centra Tanja Jakobi navela je u razgovoru za portal Biznis.rs da Direktiva EU i Konvencija MOR pružaju okvir za uređivanje položaja platformskih radnika u Srbiji. To obuhvata radnike koji posao obavljaju na terenu, poput kurira kompanija Wolt i Glovo, ali i frilensere koji angažmane pronalaze putem onlajn platformi kao što je Upwork. U Srbiji se trenutno sprovodi Tvining projekat pod pokroviteljstvom EU, koji predviđa izradu novog Zakona o radu i usklađivanje propisa.
Istraživanja organizacije Re:People i pravnih stručnjaka ukazuju na to da se platformski radnici suočavaju sa problemima neformalnog rada, algoritamskog upravljanja, netransparentnih promena cena, rangiranja i deaktivacije naloga. Dodatni izazov predstavlja uloga posrednika (agregatora), gde je formalni poslodavac posrednik sa kojim radnik potpisuje ugovor, dok platforma suštinski upravlja radom, raspodelom zadataka i vrednovanjem.
Iako je Srbija napravila pomake u oporezivanju i socijalnom osiguranju frilensera, oni i dalje nemaju pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, naknadu tokom bolovanja, kao ni plaćeno trudničko i porodiljsko odsustvo.
Na radionici MOR-a u Beogradu izdvojeno je pet ključnih pitanja za buduću regulativu:
-
Prepoznavanje stvarnog radnog odnosa na platformama (uključujući formalno samozaposlene);
-
Kontrola rada koja se sprovodi putem algoritama, cena i raspodele zadataka;
-
Prava radnika u pogledu sopstvenih podataka i automatizovanih odluka;
-
Nadležnost institucija za prikupljanje digitalnih podataka od platformi;
-
Odgovornost u situacijama kada platforma kontroliše rad, a posrednik formalno angažuje radnika.
Primeri iz praksе pokazuju da su mnoge zemlje već uredile ovu oblast: Hrvatska je u Zakon o radu uvela posebnu glavu o radu putem digitalnih platformi, Čile je regulisao prava zavisnih i nezavisnih radnika, Italija je omogućila ugovaranje naknada kolektivnim ugovorima, dok Republika Koreja zahteva elektronsko prijavljivanje radnog statusa.
Prema rečima Tanje Jakobi, pre izbora konkretnog zakonodavnog rešenja u Srbiji potrebno je mapirati regulatorne praznine uz učešće radnika, platformi, posrednika, sindikata i nadležnih institucija.
Podeli vest:
