Kako da igračka ne bude plačka – na šta obratiti pažnju pri kupovini i jesu li dovoljno kontrolisane
Pre par dana jedna igračka povučena je na srpskog tržišta. To je otvorilo pitanje koliko su bezbedni omiljeni predmeti najmlađih i ko ih kontroliše.
Granični sanitarni inspektor Ministarstva zdravlja Raša Milanov kaže za RTS da su igračke među najviše kontrolisanim predmetima opšte upotrebe. Objasnio je i zašto plišane igračke mogu predstavljati rizik. Dao je i savet roditeljima – da ih uvek kupuju na legalnim prodajnim mestima.
„Plišane igračke predstavljaju oblik rizika“
Milanov ističe da se već dugi niz godina kontrola igračaka vrši veoma ozbiljno i odgovorno. Ukazuje i da su različiti materijali od kojih se igračke prave – od veštačkih materijala, tekstila, drveta, metala i tako dalje.
“Plišane igračke predstavljaju jedan oblik rizika. One se zaista striktno kontrolišu, proveravaju se mnogi aspekti vezani za to. Pre svega, rizik od plišanih igračaka je od tih mehaničkih problema koji se mogu javiti u smislu loše ušivenih šavova, mogućnost kidanja tih šavova, ispadanja unutrašnjeg sadržaja iz igračke. Ako su igračke sa dlačicama, čupave neke igračke, lutke ili slično, prilikom blagog protresanja, češljanja ili uopšte postupka igranja sa njima može doći do odvajanja određenih elemenata i upravo je to nešto što se uvek kod laboratorijske kontrole proverava i kod senzorne kontrole tih igračaka. To se jako proverava”, navodi Milanov.
Naglašava da je bilo zabrana uvoza plišanih igračaka upravo zbog nedostataka vezanih za šavove – lakog pucanja šavova, ispadanja unutrašnjeg punjenja i slično.
“Tada se donose od strane postupajućih inspektora rešenja o zabrani uvoza i takve igračke se ili vraćaju nazad isporučiocu ili se uništavaju na neškodljiv način”, dodaje.
Mali procenat zabrane uvoza igračaka
Na pitanje koliko su takve situacije česte, Milanov kaže da je na ukupan broj uvezenih igračaka, relativno mali procenat zabrana uvoza.
“Uglavnom su igračke koje prolaze redovnu kontrolu ispravne. Znači, u jednom manjem procentu, recimo negde od 1,5 do tri maksimalno procenata bude neispravnih igračaka i tada se u skladu sa zakonom preduzimaju konkretne mere, vrši se zabrana. Svaka kontrola ne može 100 odsto da obuhvati celokupan asortiman proizvoda. Kontroliše se na osnovu određenog procenta uzoraka, na osnovu određene procene rizika i u tom smislu moram da kažem da su igračke među najviše kontrolisanim predmetima opšte upotrebe”, poručuje Milanov.
Objašnjava da su igračke opasne samim tim što su namenjene visoko vulnerabilnoj grupi – odojčadi, maloj deci i deci, koja se računaju do 14. godine.
Savet roditeljima – kupujte igračke u legalnim prodavnicama
Dao je savet roditeljima – da igračke uvek kupuju na legalnim prodajnim mestima, odnosno u radnjama gde se vrše redovne kontrole.
“Da kupuju igračke tako što će primereno uzimati onu igračku za uzrast svog deteta koja je tako i obeležena. Nije dobro da se uzimaju igračke koje su zabranjene za uzrast od 0 do 3 godine za dete koji ima godinu dana ili godinu i po dana. Da vode računa šta piše na deklaraciji, da li je igračka adekvatno označena. Često se na deklaraciji nalazi informacije, upozorenje kako se igračkom rukuje, kako se upravlja, kako se ona održava”, dodaje Milanov.
Ističe i da je rizik od igračke sa toksikološkog aspekta relativno mala, jer igračka ne traje dugo.
“Mislim, cilj je igranje između ostalog da se tom igračkom razvije i mašta i da se ona i rasklapa itd. Mora se voditi računa da se ne uzimaju igračke sa sitnim delovima koji su odvojivi, koji mogu da dovedu do gušenja ili nekih sličnih povređivanja”, upozorava Milanov.