Ukoliko kupujete kod neregistrovanog trgovaca, to je trgovina mačke u džaku. To je kao da kupujete kod švercera na pijaci: danas je tu, sutra nije. Pitanje je, ukoliko ste kupili neadekvatnu robu, da li ćemo ga uopšte naći, kaže za RTS državni sekretar u Ministarstvu trgovine, koji objašnjava kako te trgovce možete prepoznati.
Nacionalna organizacija potrošača Srbije objavila je listu više od 400 trgovaca za koje se sumnja da ne poštuju zakonske propise i da na crno prodaju robu putem Fejsbuk i Instagram profila.
Uroš Kandić, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao je da sa razvojem i ekspanzijom elektronske trgovine, posebno za vreme kovid pandemije, širi i broj trgovaca koji na nelegalan način trguju putem interneta.
„Danas se najveći deo neregistrovanih trgovaca koji se bave trgovinom putem interneta, nalazi na društvenim mrežama. Društvene mreže su dostupne: lako se otvaraju i zatvaraju profili, menja ime koje se nalazi na profilu, lako se reklamira roba. Upravo zbog dostupnosti društvenih mreža, organi koji treba da se bave suzbijanjem ove vrste trgovine veoma teško mogu da utvrde ko se time bavi“, objašnjava Kandić.
Masovna prodaja na internetu
Dodaje da su tržišni inspektori u toku prve polovine ove godine otkrili oko 8.600 reklama, odnosno nuđenja robe putem društvenih mreža kod neregistrovanih trgovaca.
„Imamo ekpanziju i legalne trgovine putem interneta, društvenih mreža. U prvih šest meseci ove godine imamo 2.500 registrovanih internet prodavaca, što je 77 odsto više nego iz vremena pre kovida. Broj transakcija se kreće oko 11 miliona u Srbiji. Promet koji se ostvari na taj način iznosi oko 25 milijardi dinara, što je skoro duplo više nego pre kovida“, ističe Kandić.
Navodi da zakoni koji sveobuhvatno regulišu ovu oblast su Zakon o elektronskim komunikacijama, Zakon o oglašavanju i Zakon o trgovini.
Kako prepoznati prevaru
Kandić naglašava da kupci mogu da prepoznaju da li je reč o legalnoj trgovini kada ulaze u transakciju, tako što će u oglasnoj ponudi videti poslovno ime trgovca, delatnost kojom se bavi, adresu, elektronsku adresu, telefon i PIB.
„Ukoliko kupujete kod neregistrovanog trgovaca, to je trgovina mačke u džaku. To je kao da kupujete kod švercera na pijaci: danas je tu, sutra nije. Pitanje je, ukoliko ste kupili robu neadekvatnu, da li ćemo ga uopšte naći“, objašnjava gost Jutarnjeg programa.
Naglašava da je kupac pri elektronskoj kupovini zaštićeniji, nego u klasičnom obliku trgovine, jer ima pravo da odustane od kupovine robe 14 dana bez objašnjenja nakon što je primio robu, a ima pravo i na rok od dve godine da reklamira robu.
Gost Jutarnjeg programa kaže da su kazne Prekršajnog suda za nelegalne trgovce, odnosno fizička lica, do 500.000 dinara
„Savet građanima je da ‘otvore četvoro očiju’ i da gledaju ko je registrovan. Samo vam registrovani trgovac garantuje da možete kasnije da ostvarite svoja prava. Vodite računa: poslovno ime, adresa, elektronska adresa, PIB i da li ima formulare o odustanku kupovine u roku od 14 dana i obrazac za reklamaciju. Ukoliko kupujete kod takvih trgovaca, mnogo su veće šanse da možemo da zaštitimo vaša potrošačka prava“, ukazuje Kandić.
Kaže da su prijave za ovakvu vrstu prevare bile češće za vreme koronavirusa, nego ranije, te da su imali 80 prijava ove godine, duplo više nego 2019. godine.
„Građani se najčešće žale da su kupili falsifikanu robu putem interneta, a nema građana koji se žale na falsifikanu robu koju su kupili u klasičnoj trgovini. Tržišna inspekcija radi i bez prijave građana“, zaključuje državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Uroš Kandić.
Ukoliko kupujete kod neregistrovanog trgovaca, to je trgovina mačke u džaku. To je kao da kupujete kod švercera na pijaci: danas je tu, sutra nije. Pitanje je, ukoliko ste kupili neadekvatnu robu, da li ćemo ga uopšte naći, kaže za RTS državni sekretar u Ministarstvu trgovine, koji objašnjava kako te trgovce možete prepoznati.