Kako da vam praznici ne ostave „rupu“ u kućnom budžetu
Pitanje kako održati kućni budžet u vreme praznika donosi glavobolju većini građana u, za mnoge, nejdužem mesecu u toku godine. Finansijski savetnici poručuju da je početak godine, kao i u drugim segmentima života, prilika kada treba napraviti plan i realno sagledati prihode i troškove.
Finansijski konsultant Vladimir Vasić za N1 kaže da, bez obzira koliko novca imate, morate znati njime upravljati i da je zato pravljenje plana nešto od čega treba početi.
„Uvek je početak godine dobra prilika da svako od nas napravi jedan plan. Tada je prilika da sagledate kakva su vam očekivanja što se tiče prihoda, odnosno zarade i kakvi su vam troškovi. Ako ste među onima kojima na kraju meseca ne ostaje ništa, onda bi trebalo da povedete računa“, kaže Vasić.
To je za neke kategorije stanovništva, prema njegovim rečima, izazovno, ali kako ističe, i oni koji zarađuju minimalne zarade moraju da se nekako snalaze.
„Bez obzira da li novca imate dovoljno ili ne, prema njemu se treba odnositi racionalno. Jedno od pravila je kupovina na akcijama, kada možete da uštedite. Drugo pravilo je da mi svi znamo koji su nam redovni troškovi, ali oni vanredni nam nekad pokvare našu računicu, pa iz tog razloga treba ostaviti sa strane“, objašnjava Vasić i ističe da građani Srbije znaju da štede, što pokazuje podatak da se u bankama štedi preko 2.000 evra u proseku.
Dodaje i da je dobar trend i to što je inflacija sada stala i što se smanjuje. Međutim upozorava da ljudi često pomisle da će tada i cene ići u nazad, ali da to nije tako.
„Kad inflacija stane cene se zaustave na tom nivou. Onda bi plate, penzije trebalo da ‘malo brže trče’ nego što je inflacija, da bi osećali snagu novca koji nam ostaje“, kaže Vasić.
Osim štednje, pokazatelj da se građani Srbije racionalno ponašaju je, kako kaže, i zanemarljiv rast kreditnih aktivnosti u zemlji u odnosu na prethodnih godinu dana.
Prema rečima sagovornika N1, građani bi tokom 2024. godine trebalo da računaju na to da neće biti smanjenja kamatnih stopa.
„U drugoj polovini 2025. godine možda bismo mogli da osetimo smanjenje kamatnih stopa i da nam na taj način više novca ostane u kućnom budžetu“, objašnjava Vasić.