Kako do jeftinijih kredita za građane – da li je rešenje u „peer-to-peer“ zaduživanju

Vladimir Vasić je u Jutarnjem programu RTS-a rekao da je konkurencija tržišta najzdravije rešenje da marže budu niže.

„Kada kažete da na našim prostorima ima 19 banaka, onda to i nije tako loše. Ali kada pitate koje banke plasiraju stambene kredite, ta brojka se manji na šest ili sedam. Već imate manju konkurenciju“, istakao je Vasić.

Vasić navodi da su građani skloni uzimanju novca, u vidu kredita, ali da često ne znaju šta će konkretno sa njim.

Prema podacima iz izveštaja Kreditnog biroa NBS, u martu je stanovništvo bankama dugovalo 1.642 milijarde dinara, od toga 790 milijardi na ime gotovinskih kredita.

Uzelac ističe da kategorija prezaduživanja nije određena prema tome koliko je neko zadužen, nego prema sposobnosti da taj iznos vrati.

„Onaj ko ima tri kredita i sva tri otplaćuje bez problema zato što lepo zarađuje, taj nema nikakav dodir sa ovom temom. Onaj ko ima dozvoljeni minus i jedva se snalazi da ga obnovi, on je prezadužen“, rekao je Uzelac.

Urednika portala Kamatica navodi da je sva regulativa mač sa dve oštrice.

„Narodna banka Srbije ima na neki način obavezu i mandat da upravlja bankarskim sistemom, ali i da štiti tržište od tog istog sistema. Njena uloga jeste na neki način na dve stolice. Ne može niko za vaše finansije da se bori kao vi sami. Nama nedostaje jedna šira konkurentnost“, rekao je Uzelac.

Da li bi ′peer-to-peer lending′ trgnuo konkurenciju
Uzelac je naveo primer koji postoji i mimo bankarskog sektora.

„Zašto ne bismo mogli da napravimo lični aranžman, da ja pozajmim novac vama i da to postoji kao zvaničan oblik zaduživanja. To je u svetu već 20 godina prisutno, zove se ′peer-to-peer lending′. Tehnološke platforme to dozvoljavaju. Pružaju mogućnost da kažete ′Meni treba sto hiljada evra′, i javi se sto ljudi sa po hiljadu evra. Aranžmani kao takvi se prave individualno, samo je bitno da postoji pravni sistem koji to prepoznaje“, naveo je Uzelac.

Građani sa nižim primanjima, na neki način predstavljaju rizičnu grupu za banke.

„Plasiranje novca je zapravo meranje rizika. To da vi da dobijete kredit je jedan momenat, a drugi je da imate sposobnost da taj kredit i vraćate sa sve kamatom, glavnicom i kamatom. Uvek je ta kategorija koja ima najniža primanja pod nekim znakom uzvika sa stanovišta banke, jer ako imate niža primanja onda imate veće životne probleme“, rekao je Vasić.

Finansijski konsultant kao jedno od rešenja navodi subvencionisane kredite.

„Ako država želi, ona može, ali opet na teret svih korisnika budžeta, da dâ neki stimulans. Tu se radi od kreditima do oko 100.000 dinara. Banka može da tim ljudima pomogne finansijskom edukacijom, i da ti ljudi sa malim primanjima znaju kako sa tim novcem da upravljaju i zašto im je taj novac potreban. Ako ste uzeli novac, upišite neki kurs, na primer za pravljenje kolača. Onda će on imati smisla da se nađe u vašim rukama. Ali ako ga uzmete da biste otišli samo na letovanje u Sutomore, onda novac ne radi za vas, nego za nekog drugoga, a treba da radi za vas“, zaključio je Vasić.