Kako izgleda život dece na dijalizi i zašto je transplantacija najbolje rešenje
Podeli vest:
U Dečjoj klinici u Tiršovoj na programu hronične dijalize je devet malih pacijenata. Najmlađi ima svega 16 meseci. Dijaliza bi, međutim, trebalo da bude samo privremena zamena bubrežne funkcije do transplantacije.
Mirjana Cvetković, klinički asistent Dečje klinike u Tiršovoj kaže da imaju devet malih pacijenata na hroničnom programu dijalize i 23 pacijenta koja su na peritonomskoj dijalizi.
Napominje da dijaliza predstavlja zlatni standard za privremenu zamenu bubrežne funkcije kod dece, a ne trajnu zamenu. Trajna zamena je transplantacija, posle koje je život dece neuporedivo bolji, rekla je Cvetkovićeva.
Budući da je u Tiršovoj jedini ovakav centar, neki pacijenti putuju u jednom pravcu i po tri-četiri sata, da bi zatim na aparatu bili još četiri ili pet sati i onda putovali do kuće.
„Jasno je i kakav je život i njega i njegove porodice“, kaže Cvetkovićeva.
Ističe i da je rast dece mnogo bolji posle transplantacije, stopa mortaliteta i oboljevanja znatno niža, a i društveni život se značajno poboljšava.
Srbija i ovaj Evropski dan donora, koji se obeležava sutra, dočekuje sa poražavajućom statistikom u oblasti transplantacije – na listi čekanja je više od 2.000 ljudi.
Porodice potencijalnih donora se, međutim, retko odlučuju da daju saglasnost, i u najtežem trenutku, kada se životi njihovih najmilijih gase, nekome produže život.
Da promenimo i statistiku i našu svest o značaju darivanja i zaveštanja organa, trebalo bi da pomogne i nova nacionalna kampanja „Još si mi TRAG“.
U Dečjoj klinici u Tiršovoj na programu hronične dijalize je devet malih pacijenata. Najmlađi ima svega 16 meseci. Dijaliza bi, međutim, trebalo da bude samo privremena zamena bubrežne funkcije do transplantacije.
Podeli vest:
