Kako je dizajniran penzijski sistem i koji su novi uslovi za penzionisanje žena

Uslov za to od 1. januara biće da su napunile najmanje 63 godine i 10 meseci. I dok nova pravila ne stupe na snagu od naredne godine, ostalo je još nešto više od mesec danas da žene koje su u ovoj godini ispunile uslov za penziju podnesu zahtev Fondu PIO. Inače, zahtev za penzionisanje treba da se podnese najkasnije poslednjeg radnog dana u ovoj godini.

Uslov za odlazak u starosnu penziju za muškarce je 65 godina života i najmanje 15 godina staža.

Uslov za ostvarivanje prava na starosnu penziju za žene pomeraće se za dva meseca u svakoj narednoj godini, tako da bi se do 2032. godine uslovi za starosnu penziju muškaraca i žena izjednačili.

Profesorka na FEFA Gordana Matković kaže za Euronews Srbija da je pomerenja starosne granice za odlazak žena u penziju postepeno i da je dobro što je postepeno.

Ona je navela da gotovo sve zemlje Evropske unije izjednačavaju tu starosnu granicu za muškarce i žene, izuzev Poljske.

„Druga su vremena i činjenica je da još na sve to i žene žive duže nego muškarci. Dakle, ako postavljate penzijski sistem, ako govorimo o osiguranju onda to izjednačenje starosne granice ima smisla“, rekla je ona.

S druge strane, Miloš Grabundžija iz Sindikata penzionera Srbije Nezavisnost smatra da je pogrešan potez da se uslovi za žene izjednačavaju sa uslovima za muškarice jer, kako navodi, žene imaju duplu ulogu u porodici i to se ne sme zanemariti.

„To što kažu žene duže žive, pa žene duže žive zato što su aktivne u toj ulozi“, rekao je Granbudžija.

Matković, međutim, kaže da je sistem bio dizajniran tako da se radi određeni broj godina i da se određeni broj godina prima penzija i u zavisnosti od toga je i postavljeno to koliki treba da budu doprinosi.

„Očekivano trajanje života se produžava i to se produžava ne samo očekivano trajanje života od rođenja nego i onih koji napune 65 godina. Dakle, mi sve duže živimo u penziji“, rekla je ona.

Ona navodi da su i zaposlenost i produktivnost važniji od toga koliko se pomera starosna granica.

„U svim razvijenim zemljama se produžava radni vek ali je jako važno i na kojim su poslovima, kakva je struktura poslova na kojima ljudi rade, da li postoji opcija, da li vas poslodavac hoće jer je to takođe uslov da ostajete što duže u radnom odnosu“, rekla je Matković i dodala da je činjenica da je taj neplaćeni rad kada je reč o ženama veći.

Kada treba početi prikupljanje dokumentacije?

Postavlja se pitanje na šta bi sve trebalo obratiti pažnju pre odlaska u PIO fond i podnošenja zahteva za odlazak u penziju.

Za to je potrebno prikupiti dokumentaciju, a neke procene govore o tome da ako neko misli za dve godine da ode u penziju, već je vreme da počne polako da je prikuplja.

Grabundžija smatra da je i to suviše kasno za početak prikupljanja dokumentacije, pogotovo za one koji su menjali više poslova.

Na pitanje šta sve to treba da se proveri pre onog trenutka kada se podnese zahtev za penziju i kako proveriti da li je poslodavac uplaćivao doprinose, Grabundžija kaže da svaki radnik može da ode u Fond PIO i proveri da li su uplaćeni doprinosi.

U slučaju da mu nisu svi dopinosi uplaćeni, on je rekao da ako firma postoji, ima nade da se to reši.

„Rešenje je jedino da vodite spor protiv firme, ako firma postoji“, navodi Grabundžija.

Matković je rekla da se mnogo unapredio sistem u smislu da sada može da se ode u Fond PIO i proveri da li su uplaćeni doprinosi i uz takozvani PIN kod da se vide ti doprinosi.

„Ali je činjenica da je to za jako veliki broj ljudi problem, realan problem, i da mora da postoji i neka dodatna mogućnost jer potrebno je određeno umeće, znanje i razumevanje da biste to sve mogli da isprati. Sada postoji puno tih podataka koji mogu da se dobiju, ali to zahteva određeno i znanje i umeće“, dodala je ona.

„Postoje penali, a ne postoje bonusi“

Matković je navela da je prosečan staž novih penzionera svega 30 godina.

„Među onima koji imaju minimalne penzije, najveći udar, odnosno veliki udar je onih koji su radili svega 15 godina, govorimo o starosnim penzijama. Bilo je i toga da se ljudi svesno odlučuju da rade kraće. Niske penzije su na individualnom nivou često posledica tog kratkog radnog staža, ali ono što je zabrinjavajuće sada kada gledamo na duži rok, to je što se nama taj prosečan staž smanjuje“, rekla je ona.

Ona je navela da se duži radni staž zapravo vidi kao ne duži samo u smislu pomeranja starosne granice, nego kao efektivni duži radni staž.

„Ima ljudi koji odlaze ranije u penziju, ne samo prevremenu, nego i zbog beneficiranog staža i invalidskih penzija“, kaže Matković i postavlja pitanje šta ćemo s porodičnim penzijama i da li su one dobro postavljene.

Ona smatra da ima mnogo potencijala da se stvari unaprede u okviru postojećeg sistema.

Grabundžija kaže da uporno traže ukidanje penala za prevremeno penzionsanje.

„Kada čovek ima 40 godina staža a nema godine života (za odlazak u starosnu penziju), počeo mlad da radi i kažnjava se za svaki nedostajući mesec 0,34 odsto ili godišnje izađe to 3,4 odsto. Mi tražimo da se to ukine jer to nema svrhe“, rekao je on.

Matković je navela da je ono što je neobično u sistemu to je da postoje penali, a ne postoje bonusi.

„Sistem je tako postavljen da ste motivisani da odete u penziju kad ispunite uslove. Za poslodavca je dobro da vas, ako ste mu potrebni, zadrži jer se njegovo opterećenje smanjuje time što vas angažuje na ugovor o delu, a za pojedinca ne postoji nikakav tu dobitak od toga što ostaje preko onoga što se nekad zvalo pun staž, ne postoji motivacija da ostane zaposlen. I onda u takvom sistemu, sa takvim podsticajima, vi naravno odlazite u penziju i ako imate mogućnost, ako vas poslodavac hoće, vi nastavljate da radite preko ugovora“, rekla je ona.

Grabundžija je rekao da se oni koji su radili u BIA, Vojsci i policiji mladi penzionišu već sa 53 ili 54 godine kada za to ispune uslov i da najveći broj njih nakon toga nastavi da radi kao obezbeđenje u nekim kompanijama.

Onaj ko bi da nastavi da radi posle penzionisanja, kaže Grabundžija, mora da nađe ko će ga primiti jer je to stvar dobre volje poslodavca i na kojim poslovima može da radi, navodeći da je činjenica da nije produktivnost čoveka kada napuni 65 godina ista kao kod onoga od 40 godina.