Kako lakše i brže preko granice

Na sajtu AMSS-a navode da je dobro znati da se preporučuje korišćenje alternativnih graničnih prelaza u sezoni praznika, godišnjih odmora, radova na obnovi, rekonstrukciji i izgradnji puteva, kao i u vreme pojačanog saobraćaja. 

Primera radi ka Mađarskoj umesto Horgoša, možete da koristite granični prelaz Đala i njega koriste samo putnička vozila. 

Ono po čemu se alternativni granični prelazi razlikuju od onih većih i poznatijih je radno vreme – neki od njih ne rade 24 sata, već ograničeno.

Ovo su alternativni granični prelazi u našoj zemlji koje možete da iskorisite kako bi skratili put:

Bugarska: Bugarska je turistima jako često tranzitna zemlja na putu ka grčkim plažama. Osim Gradine kod Pirota, najvećeg graničnog prelaza sa Bugarskom, alternativni granični prelazi su Dimitrovgrad (Gradina), Vrška Čuka, Strezimirovci i Ribarci i svi ovi prelazi, prema podacima AMSS-a, rade 24 sata.

Crna Gora: Gostun je prelaz koji državljani Srbije najviše koriste na putu za Crnu Goru, samim ti je i najoprterećeniji. Nalazi se na teritoriji Prijepolja.

Još jedan granični prelaz postoji u ovoj opštini, a to je Jabuka. Ovde su gužve mnogo manje i odakle je kraća kilometraža za one koji putuju u Boku Kotorsku. Pritom, putuje se novim putem preko Žabljaka, a u odnosu na Gostun izbegava se prolazak kroz kanjone Lima i Morače. 

Treći prelaz ka Crnoj Gori su Špiljani na putu Novi Pazar – Rožaje i na njemu su neuporedivo manje gužve nego na Gostunu. Crna Gora ujedno može da bude i prečica do hrvatskih letovališta, konkretno prelaz Debeli brijeg između Herceg Novog i Dubrovnika.

Severna Makedonija: U komšijsku državu na jugu srpski turisti putuju najviše zbog odmora na Ohridskom, Prespanskom i Dojranskom jezeru, ali je ona i tranzit ka Grčkoj. Za ulazak u Severnu Makedoniju nema mnogo izbora. Mora se ili preko Preševa, glavnog, ili Prohora Pčinjskog, alternativnog graničnog prelaza koji su otvoreni non – stop.

Grčka: Srbija se ne granini sa ovom zemljom, ali ona svakako jeste jedna od najpopularnijih destinacija za naše turiste. Najfrekventniji granični prelaz između Severne Makedonije i Grčke je svakako Evzoni, gde su čekanja u sezoni i po više sati.

Međutim, samo deset kilometara dalje nalazi se prelaz Dorjan, koji je manje prometan i gde ne bi trebalo da dođe do većih zadržavanja. Ka njemu se skreće na 149. kilometru auto-puta od ulaska u Severnu Makedoniju.

Takođe, tu je i prelaz Meditlija – Niki, na 204. kilometru od ulaska u Severnu Makedoniju koji je daleko manje prometan od Evzonija, a najkorisniji je ako idete ka Krfu, Lefkadi, Kefaloniji, Pargi i ostalim letovalištima na Jonskom moru.

Oni koji bi pak, u potpunosti da izbegnu prolazak Severnom Makedonijom mogu krenuti put Bugarske, pravo na granični prelaz Promahonas. Međutim, i ovde znaju biti prisutne gužve zbog velikog broja rumunskih i bugarskih turista koji će se ovog vikenda uputiti na more.

Hrvatska: Građani Srbije na putu za Hrvatsku najčešće koriste granični prelaz Batrovce. Osim ovog postoje manji prelazi, pa se u Hrvatsku može ući kroz Bačke Palanke, Bogojevo, Bezdan, Neštin koji koriste putnička i isključivo prazna teretna vozila. AMSS navodi da ovi prelazi takođe rade 24 sata.

Mađarska: Posle glavnog, Horgoša, ka ovoj komšijskoj državi prvi alternativni prelaz je Kelebija koji je otvoren 24 sata dnevno. Isto radno vreme ima i alternativni prelaze Bački breg kod Bezdana koji je namenjen isključivo za putnička vozila. Međutim, Bački vinogradi, Bajmok i prelaz Rastina kod  Sombora rade do 19 sati.

Bosna i Hercegovina: Do BiH se mogu koristiti prelazi Badovinci Sremska Rača, Mali Zvornik, Ljubovija, Bajina Bašta, Kotroman (Mokra Gora), Uvac (Priboj), Višegrad, Rudo. Prelaz Jamen je takođe u ponudi, ali on se prelazi skelom, po sedam puta dnveno, saobraća se Savom u oba pravca i njegovo radno vreme je od sedam do dva. 

Rumunija: Što se Rumunije tiče, od graničnih prelaza putnici imaju u ponudi Đerdap I koji je namenjen za putnička i teretna vozila, Đerdap II koji je samo za putnička, Kaluđerovo, Srpska Crnja i Vatin i svi oni rade 24 sata. Prelazi Jaša Tomić, Nakovo i Vrbica namenjeni su samo za putnčka vozila i otovreni su do 19 sati.

Cene putarina

Putarine su takođe ono što, pored goriva, ulazi u predviđeni budžet za put. Sada su skuplje nego ranijih godina. Što se okvirnih cena u jednom pravcu tiče one izgledaju ovako: 
Grčka – 20 evra, Crna Gora – pet evra, Hrvatska – od 25 do 30 evra, Bugarska – 15 evra za vinjetu, dok i Mađarskoj vinjeta košta 20 evra.

Ovog leta postoji i jedinstvena naplata putarine u okviru projekta Otvoreni Balkan. Reč je o elektronskoj naplati putarine – ENP kao savremenog modela beskontatnog plaćanja.

Na sajtu AMSS-a navode da je dobro znati da se preporučuje korišćenje alternativnih graničnih prelaza u sezoni praznika, godišnjih odmora, radova na obnovi, rekonstrukciji i izgradnji puteva, kao i u vreme pojačanog saobraćaja.