Kako možete vratiti prodavcu haljinu, ako vam se ne sviđa

Od 5. januara počeo je upis u registar „Ne zovi“. Kazna za one koji ipak pozovu broj telefona upisan u registar je 50.000 dinara.

Prošle godine bilo je više od 19.000 prigovora na kupljenu robu i usluge u Srbiji, najviše 3.000 na obuću, više od 1.600 na belu tehniku, vodosnabdevanje, skoro 1.000. Slede prigovori na kućne aparate, nameštaj, objedinjene komunalne usluge i na odeću.

Građani su se još žalili i na neispravne mobilne telefone, isporuku struje, usluge prenosa televizijskog signala, mobilnu telefoniju, neispravne televizore i računare i IT opremu.

Mladen Alfirović kaže da se za poslednjih deset godina ništa nije promenilo i da građani i dalje najviše reklamiraju odeću i obuću, zatim tehničku robu i komunalne usluge.

Kada i kako vratiti haljinu, ako vam se ne sviđa

Da li bi i mi kao i građani Nemačke mogli, na primer, da odemo u radnju i vratimo haljinu uz račun iako smo je nosili, ili patike nakon što su pukle, a nije prošlo ni mesec dana od kupovine?

Alfirović ističe da ne može baš tako da se tumači zakon. To bi moglo da se uradi u slučaju da je ta haljina kupljena online, da se u roku od 14 dana predomislite i da je vratite.

„Ako je kupljena na licu mesta, to je pitanje konkurencije. Tu praksu da možete nešto da nosite čak i 30 dana ili neki duži rok, su nam doneli neki veliki trgovački lanci i korporacije koje donose potpuno drugačiju poslovnu kulturu i etiku u odnosu na neke domaće trgovine. Tako da oni nude često veći obim prava u odnosu na zakon. Pa i da vi, ako vam se nešto ne dopada, slobodno to vratite“, objašnjava pravni stručnjak.

Međutim, ako puknu patike ili haljina, a da nije prošlo ni sedam dana od kupovine, onda je to klasična situacija, ta roba je nesaobrazna, nema svojstva za redovnu upotrebu.

U tom slučaju, ističe, potrošač ulaže reklamaciju u skladu sa zakonom i u zavisnosti od toga da li je to u prvih šest meseci ili neki duži rok ima i određena prava. Prvo da to zameni za novo ili da traži povraćaj novca koji mu najviše odgovara kao potrošaču.

Kako sprovoditi zakon na najbolji način

Ukazuje da je Zakon o zaštiti potrošača u poređenju za zakonima iz neke države članice Evropske unije, praktično identičan, ali da se u praksi sve to prilično menja.

„Imamo situaciju da je nekima dozvoljeno da na dnevnom nivou po nekoliko puta krše zakon, a da ne snose sankcije za te svoje postupke i onda, nažalost, potrošači u nekim situacijama izuzetno teško mogu ostvariti svoje prava“, upozorava Alfirović.

Smatra da tržišna inspekcija mora ozbiljnije da se uključuje u tržišni nadzor i da nesavesne trgovce sankcioniše, a posebno da na licu mesta koristi prekršajni nalog, moćno pravno sredstvo novog zakona.

Prvi korak je da potrošač uloži reklamaciju. Međutim ukoliko potrošač smatra da je oštećen i ako nije zadovoljan odgovorom trgovca na reklamaciju, može da koristi vansudsko rešavanje sporova.

„Podnosite prijavu Ministarstvu, opišete šta je suština vašeg problema i Ministarstvo vam dodeljuje tzv. telo za vansudsko rešavanje sporova. To je jedan ekspert, pravni stručnjak, čija je uloga da pomogne jednoj i drugoj strani da nađu zajednički interes i da se izbegne onaj poslednji korak koji sve košta. To je sud, naravno“, savetuje pravni stručnjak.

Počeo upis u registar „Ne zovi“

Već godinama trgovci pozivaju najčešće penzionere. Nude im poklone, ako prisustvuju besplatnoj večeri ili prezentaciji gde se prodaju skupi proizvodi. Posle spretnih govora prodavaca od svojih malih primanja, stariji građani godinama otplaćuju proizvode koje verovatno nikada ne bi kupili.

Konačno, od 5. januara ove godine počeo je upis u registar „Ne zovi“. Da bi izbegli neželjene pozive, građani treba da se jave svom operateru fiksne i mobilne telefonije. Taj upis može se vršiti i putem sajta, dakle putem aplikacije na sajtu operatora.

Može se vršiti u poslovnici operatora tako što se elektronski unose podaci. A ukoliko to tehnički nije izvodljivo, onda je moguće i da se ispuni papirna forma. U registar se upisuje samo broj telefona i datum upisa u registar.

Drugi podaci, kao što su i matični broj građana, odnosno slični njegovi lični podaci, nisu javno dostupni, odnosno ne prikazuju se javno.

Propisana kazna za one koji ipak pozovu broj upisan u registar jeste 50.000 dinara.