Kako pomoći životinjama tokom tropskih vrućina: Osim dobre volje potrebno i malo znanja
Kad nastupe vreli letnji dani, kućnim ljubimcima, ali i životinjama kojima su ulice i parkovi, jednom rečju – javne površine dom, nije lako. Osim dobre volje da im pomognemo potrebno je i malo znanja na koji način je to najbolje učiniti.
Sve što tokom tropskih vrućina ne prija ljudima, ne prija ni životinjama, pa se savetuje da povedemo računa o kućnim ljubimcima, ali i uličnim životinjama.
Kako bi što bolje informisali javnost na koje načine je najbolje pomoći životinjama Organizacija Animal reskju (Animal rescue) i ovog leta pokreće kampanju „I mi smo žedni“.
Aleksandar Gavrić iz ove organizacije za N1 ističe da je jako važno svakodnevno ostavljati svežu vodu, kako bi životinje mogle da piju, ali i da se rashlade.
Prema njegovim rečima, životinje za razliku od ljudi mogu da namirišu vodu, pa je vrlo lako nađu, te stoga najbolje ostaviti je u nekom žbunju, iza zgrade, sakrivenu da ne bude smetnja prolaznicima.
„Hranu takođe. Gledajte da ostavljate hranu koja ne može lako da se pokvari. Granule su zgodne preko leta, obavezno uz vodu“, navodi on.
Uz ostavljanje dovoljne količine, pre svega vode, potrebno je voditi računa i o drugim stvarima, poput toga kada kućne ljubimce izvodimo u šetnju.
„To ne bi trebalo da bude usred dana. Mi imamo projekat „Ja ne nosim obuću“ gde skrećemo pažnju da u vrelim letnjim danima životinje mogu da dobiju opekotine na šapama usled šetnje po asfaltu“, kaže Gavrić i savetuje šetnje ujutru i uveče po travnatim i zemljanim površinama.
Jedna od najopasnijih situacija je ostavljanje kućnih ljubimaca u kolima. Kampanja koju je pokrenula Animal rescue pod nazivom „Vaših par minuta može biti njihova večnost“ ukazuje upravo na ovaj problem.
Gavrić ističe da to ne treba činiti čak ni nakratko.
„Čak i pri otvorenom prozoru, na visokim temperaturama može doći do zagrevanja kola vrlo brzo i psi mogu da dobiju toplotni udar“, objašnjava on.
Kako pomoći životinjama ukoliko se „pregreju“?
U situacijama kada do toplotnog udara dođe, potrebno je odmah reagovati, a Gavrić upozorava da su simptomi kod pasa i mačaka različiti.
„Ako vidite da mačka dahće to je već ozbiljna situacija. Kod pasa je dahtanje način da se rashlade, ali ako vidite penu na ustima to je znak dehidratacije. Ako vidite da je pas dobio toplotni udar nemojte ga odmah kvasiti celog jer može doći od suprotne reakcije. Potrebno je prvo skloniti ih u hladovinu i kvašenje krenuti od šapa“, kaže on.
Upozorava i da je dugodlakim psima mnogo teže i da im je potrebno konstantno rashlađivanje.
„Nađite im neko mesto u stanu gde mogu da se rashlade na pločicama ili kvasite beton ispred zgrada i kuća“, navodi Gavrić.