Kako se građani informišu tokom pandemije?
Podeli vest:
Više od 70 odsto građana Srbije tokom pandemije informisalo se kroz lične kontakte – u porodici i među prijateljima, potom na društvenim mrežama i televiziji, rezultati su CeSID istraživanja.
U danima kada se obeležava globalna Nedelja medijske i informacione pismenosti, pod pokroviteljstvom UNESCO, podaci istraživanja ukazuju da se u proteklih godinu dana beleži blagi pad indeksa medijske pismenosti sa 3,91 na 3,88 na skali do 6, što govori u prilog jačanju ličnih odnosa nauštrb poverenja u medijske sadržaje usled preplavljenosti različitim, zbunjujućim i kontradiktornim informacijama o koronavirusu i situaciji u zemlji.
S druge strane, pokazuje istraživanje, indeks digitalne pismenosti raste, pa je tako sa 10,5 skočio na malo više od 11 – na skali do 15.
„To je i objašnjenje činjenice da su društvene mreže na drugom mestu na listi kanala informisanja ispitanika (67 odsto). Građani su bili prinuđeni da savladaju korišćenje različitih aplikacija i digitalnih alata tokom pandemije„, navodi se u istraživanju.
Kada je reč o temama koje građane najviše zanimaju, u samom vrhu su sport i politika, dok je i dalje aktuelna pandemija na petom mestu.
„Čak 59 odsto ispitanika navodi da želi da se informiše sve dok im to ne ometa svakodnevne obaveze, a populacija mlađa od 25 godina navodi da ih ne interesuju aktuelna dešavanja u zemlji i svetu„, dodaje se.
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić izjavio je da je proces medijskog opismenjavanja kompleksan, a da je za tumačenje sadržaja u medijskom prostoru potrebna razvijena čitalačka pismenost i sposobnost kritičkog mišljenja.
„Deca i mladi su veoma osetljiv auditorijum, a da bi postali kompetentni korisnici medija, osim ovladavanja tehnologijom, potrebno je da nauče da izgrade kritički stav. U tome je potrebna podrška, iskustvo i mudrost odraslih, kako roditelja, tako i nastavnika„, naglasio je on.
Direktor programa Nova pismenost Darko Soković izjavio je da je medijsko i digitalno okruženje kompleksno i da ne postoji lako i brzo rešenje za njegovo bolje razumevanje i savladavanje.
„Svima nama, bilo da smo roditelji, nastavnici, deca, državni službenici, influenseri ili novinari, treba u tome podrška, jer smo u stalnom procesu učenja. Ključ je u tome da razgovaramo i podstičemo kvalitetnu razmenu znanja među generacijama – između onih mlađih koji su digitalno spretni, ali im nedostaje životnog iskustva da prepoznaju valjane informacije i onih starijih koji lakše prepoznaju istinu, ali nemaju dovoljno razvijene digitalne veštine„, naglasio je on.
Rezultati istraživanja reflektuju medijske navike i ponašanje građana, ali i njihov odnos prema medijskoj i digitalnoj pismenosti u proteklih godinu dana, navodi se.
Nalazi otkrivaju i uspešno prilagođavanje građana Srbije digitalizaciji i novim uslovima života izazvanim pandemijom, dodaje se. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.188 građana Srbije, uzrasta od 12 do 60 godina.
Više od 70 odsto građana Srbije tokom pandemije informisalo se kroz lične kontakte – u porodici i među prijateljima, potom na društvenim mrežama i televiziji, rezultati su CeSID istraživanja.
Podeli vest:
