Kako se izboriti sa alergijom?

Poleni trava već izazivaju tegobe zbog upale sluznice nosa. Kod blažeg oblika propisuju se antihistaminici, koji se ponekad daju uporedo sa inhalacionim kortikosterodima.

Upala sluznice nosa zbog imunog odgovora tela na alergene, sve je češća pojava. Alergolozi upozoravaju da ovaj problem ima 30 odsto populacije. Najefikasniji lek je imunoterapija, ali ni ona ne pomaže svakome, kaže za „Novosti“ profesor dr Vojislav Đurić sa klinike za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije.

U polovini slučajeva, uzrok alergijskog rinitisa je polen trava, drveća i korova. To takođe mogu da budu razne materije iz okruženja, poput kućne prašine, grinja, kućnih ljubimaca i hrane. Simtomi se razlikuju od onih koji postoje kod gripa i prehlade, ispoljavaju se u naletima i posle nekog vremena se smiruju. To su kijanje u serijama od pet ili 10 puta, svrab nosa, bistar i proziran sekret, suzenje oka i grebanje u grlu.

„Tegobe mogu da budu različitog intenziteta, ali su češće blaže varijante. U nekim slučajevima, rinitis se pogoršava iz godine u godinu, dok u drugim spontano nestaje. Kod blažeg oblika propisuju se antihistaminici, koji se ponekad daju uporedo sa inhalacionim kortikosterodima. Takva terapija treba da se započne što pre, čim se alergen pojavi. Sporo deluje, ali je uglavnom efikasna i pomaže većini ljudi“, kaže prof. Đurić.

Pri lečenju kortikosteroidima najpre se daje veća doza leka, a onda postepeno smanjuje. Kada se lečenje primenjuje duži vremenski period, potrebno je redovno praviti pauze, kako bi se smanjila mogućnost pojave neželjenih efekata ovog leka.

„Kada pacijent ima problem sa jednim alergenom, lečenje traje kraće, samo tokom meseca u kojem se pojavljuje polen određene biljke. Kada simptome uzrokuje više iritanata, to je komplikovaniji slučaj. U zavisnosti od dužine izloženosti alergenu, lekovi se ponekad koriste čitave prolećne i letnje sezone“, kaže prof dr Đurić.

Lečenje imunoterapijom primenjuje se najčešće kada postoji teži oblik alergijskog rinitisa i kada kortikosteroidi i drugi lekovi ne pomognu.“Imunoterapija se kroz injekciju dobija jednom u šest nedelja, tako što pacijent dobija malu dozu alergena, koja ga štiti na sličan način kao vakcina. Da bi ovakva vrsta terapije bila efikasna, mora da se koristi redovno, u kontinuitetu nekoliko godina. U zavisnosti od toga koju količinu ovog leka smo dobili o trošku zdravstvenog fonda, propisujemo ga u zavisnosti od težine tegoba i želje pacijenta. Ova terapija nije 100 odsto efikasna kod svakoga, ali u nekim slučajevima može da izleči alergijski rinitis i da pacijent potpuno prestane sa uzimanjem bilo kakveih lekova“, kaže prof dr Đurić.

Terapija za pod jezik

U Srbiji se primenjuju dva oblika imunoterapije, a to su supkutana imunoterapija SCIT, u obliku injekcije, i sublingvalna imunoterapija SLIT, u obliku kapljica koje se stavljaju pod jezik.

„U drugom slučaju, pacijent može sam sebi da daje terapiju, tako što će koristiti kapi dva puta nedeljno“, kaže prof dr Vojislav Đurić.