Kako u Srbiji žive danas osobe zaražene virusom HIV

Upravo Nacionalni centar za seksualno i reproduktivno zdravlje ima misiju da unapredi seksualno i reproduktivno zdravlje. Oni nude besplatno i anonimno testiranje na HIV, ali i besplatnu psihološku podršku za osobe koje žive sa HIV-om. Bore se i za prava pacijenata i unapređenje njihovog kvaliteta života.

Klinička psihološkinja i DPST savetnica, Jelena Jevtović, iz Nacionalni centar za seksualno i reproduktivno zdravlje za „Vreme“ objašnjava kako izgleda kada klijent dođe kod njih u centar.

Prvo se obavlja jedan informativni razgovor gde razgovaraju o HIV-u i drugim polno prenosivim infekcijama – koji su načini prenosa, koji su rizični odnosi, kako se osoba može zaštititi. Dakle, govori se o prevenciji, te se nakon razgovora obavlja testiranje.

Pošto je u pitanju brzo testiranje, rezultati budu gotovi za 15 minuta. Ukoliko je test negativan, onda sledi razgovor koliko često neko treba da se testira, kako dalje da se štiti. Ako se osoba, pak, nalazi u periodu prozora, što znači da rizik i dalje postoji i da je prošlo manje od tri meseca, te da test može biti i lažno negativan važno je sačekati još jedan određeni vremenski period da prođe, da se ponovi testiranje kako bi bili sigurni da je rezultat zaista negativan.

Sa druge strane, ukolio je test reaktivan odnosno pozitivan onda klijente upućuju na njihove savetnike koji pomažu ljudima koji imaju HIV da što lakše prođu kroz sam proces. Dakle, savetnici idu sa njima na kliniku.

Testiranje i psihološka podrška ovog centra dostupna je u Beogradu, Nišu i Kragujevcu i zakazuje se putem sajta. Testiranja koje rade u centrima, rade i u zajednici na različitim žurkama, događajima, filmskim večerima kako bi se što više približili ljudima i razgovarali o ovoj temi.

Najčešća pitanja

Kada osoba sazna da ima HIV, najčešća pitanja su, kaže Jevtović „da li ću moći da živim normalno; da li ću moći da imam seksualne odnose, decu; kako će moj život izgledati sada; da li smem ikome da kažem da imam HIV i hoće li me ljudi odbaciti zbog toga… Čitav niz pitanja kroz koja pomažemo osobi da prođe i da se suoči sa različitim situacijama koje se javljaju u životu“.

Ukazuje da mladi nisu informisani kako se danas sa HIV-om živi, te da je to drugačije nego što je nekada bilo, pre svega zbog terapije koja postoji i koja omogućava ljudima da žive kao što su i živeli pre nego što su saznali da imaju HIV.

„Terapija u Srbiji je besplatna, dostupna, dobra i savremena i osoba može normalno da putuje, da se kreće i da ima život kao što je imala pre toga. Ono što jeste razlika je to da je važno da se ti lekovi uzimaju svaki dan u isto vreme, odnosno da se terapija ne preskače“, naglašava Jelena Jevtović.

Dodaje da ukoliko je broj kopija u krvi nemerljiv on je samim tim i neprenosiv. Bitno je, kaže, i da se naglasi da ne utiče na dužinu života, ali je važno i rano otkrivanje, te da zato apeluju da ukoliko je osoba bila izložena riziku treba da se testira jer što se pre otkrije to će pre osoba i započeti sa terapijom i samim tim staviti HIV pod kontrolu.

PrEP i PEP

Pored dostupne terapije za ljude koji žive sa HIV-om, postoji i preventivna terapija za ljude koji nemaju HIV kako bi ostali negativni. Pored druge zaštite, danas postoji i PrEP i PEP terapija.

„PrEP je preventivna terapija koja se koristi pre odnosa i takođe nakon odnosa i štiti samo od HIV-a. Sa druge strane ukoliko osoba nije koristila PrEP niti drugi vid zaštite, ili jeste na primer koristila prezervativ, ali je on tokom odnosa spao, pukao ili je imala neželjene, prisilne odnose – dakle, bila u određenom riziku, postoji period od 72 sata kada se može uzeti PEP terapija i ona se pije 28 dana i štiti osobu od HIV-a“, kaže naša sagvoornica.

Važno je napomenuti, naglašava Jevtović, da se svako može zaraziti HIV-om i da je ono što se u praksi dešavalo jeste da ljudi koji su imali mali broj partnera ili su bili u dugoročnom odnosu u braku ipak dobiju HIV zato što „ne možemo nikada biti sigurni da li naš partner ili partnerka ima odnose samo sa nama ili sa nekim drugim“.

„Takođe, dešavalo se i da osoba koja je tek stupila u seksualne odnose se zarazi HIV-om. Tako da najmlađa osoba u Srbiji koja ima HIV ima samo 17 godina. Sa druge strane imamo starije ljude koji u 70-im otkriju da imaju HIV“, napominje Jevtović.

Hiv mogu imati i žene i muškarci. Ono što je važno jeste da se, zaključuje naša sagovornica, ova tema tiče svih nas jer samo zajedno možemo zaustaviti širenje HIV-a. Testirajte se.