Kakve olakšice čekaju osnovce na polaganju male mature?

Probna mala matura je prošla, nadležni kažu bez problema. Deca ističu da im je bilo teško i da mnogi od njih nisu zadovoljni rezultatima. Direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Branislav Ranđelović kaže za RTS da radne grupe kada spremaju zadatke to moraju da rade u skladu sa standardima, ali da osnovci na završnom testu mogu očekivati neke olakšice. Ističe da to ne znači da deca ne treba da uče. Treba da se spremaju kao da će biti najteži zadaci, poručuje Ranđelović.

Branislav Ranđelović ističe da kada su pravljeni probni testovi morali su biti ispunjeni standardi, ali da se vodilo računa i o tome kako su učenici učili proteklih godinu dana, budući da je zbog epidemije škola uglavnom bila onlajn.

„Kada radne grupe spremaju zadatke, one to moraju da rade u skladu sa standardima i u skladu sa onim zahtevima koje naš obrazovni sistem postavlja. Naravno, svako pitanje može da se postavi tako da bude teže onome ko odgovara ili lakše. Zaista smo imali to u vidu, mada moram da kažem da u ovom trenutku nije bilo realno očekivati da deca sve znaju, ima još više od dva meseca do završnog ispita i nikada u ovom trenutku znanje nije potpuno“, rekao je Ranđelović.

Protekla školska godina bila je teška za sve učenike. Govoreći o tome kakva će pitanja biti na pravoj maturi, Ranđelović kaže da standardi moraju da se poštuju, ali je i naveo neke olakšice.

„Zadaci koje smo spremili za jun su takođe po standardima. Međutim, ono što smo mogli da učinimo i gde smo mogli da izađemo u susret đacima je najpre u formi zadataka – veći broj zadataka će biti zatvoren, to znači da deca neće smišljati nego zaokruživati gotove odgovore i to njima znatno olakšava posao“, istakao je Ranđelović.

„Druga stvar koja je bila jako važna – mi smo svesni toga da putem onlajn nastave, putem nastave preko Gugl učionice, možda nisu stigli nastavnici svaki detalj da urade, tako da smo se držali toga da gradivo koje se eksploatiše u zadacima za jun bude prisutno na portalu ‘Moja škola’ i da je već bilo emitovano na RTS Planeti“, dodao je on.

Ukazao je da ovo možda jesu olakšice, ali da to ne znači da treba reći deci da ne treba da uče.

„Treba da se spremaju kao da će biti najteži zadaci, to je njima bitno zbog daljeg školovanja“, poručio je Ranđelović.

Decenija od uvođenja male mature – kakvi su rezultati 

Pre uvođenja male mature bilo je otpora u javnosti od nastavnika, direktora, pa i roditelja. Na pitanje gde smo nakon 10 godina, Ranđelović ističe da je decenija primene male mature već dala rezultate.

„Mi smo jedna od retkih zemalja u okruženju koja ima takav ispit na kraju osnovne škole i to je jedna jako dobra eksterna kontrola rada naših nastavnika, učitelja, ali i učenika osnovnih škola. Ono što su se pojavili kao nedostaci u početku iz godine u godinu su nestajali“, dodao je Ranđelović.

Ističe da sada svi znaju da imaju kontrolu i da je ta kontrola eksterna i da niko od nastavnika i učitelja na to ne može da utiče.

„Zavod sprema jednake zadatke za svu decu jedne generacije i to je jako dobar mehanizam da se podigne kvalitet nastave u osnovnoj školi. Zato mi i na međunarodnom planu uvek imamo mnogo bolje rezultate sa osnovcima, bolje se kotiramo u odnosu na druge zemlje, nego tamo gde idu srednjoškolci“, rekao je Ranđelović.

Objasnio je da srednja škola još nema takvu kontrolu i da jeste težnja da se uvede velika matura.

Poražavajući rezultati pilot probnog testa velike mature

Prema rezultatima pilot probnog testa velike mature, koji su radili učenici trećih razreda srednjih škola i gimnazija prošlog oktobra, rezultati su poražavajući. Gimnazijalci su na testu iz matematike tačno rešili svega dva od 20 zadataka i tek svako treće pitanje iz srpskog. Srednjoškolci su još gore uradili, pa su bez greške odgovorili na samo jedno pitanje iz matematike i na svako peto iz srpskog.

Ranđelović kaže da je to bio pilot projekat državne mature, kao i da je nisu spremale državne institucije – Zavod i Ministarstvo, već je to projekat EU „koji nama služi da testira ovakve situacije i da dovede do velike mature u kojoj se takve stavri neće dešavati“.

„To je bio prvi pilot u malom uzorku koji je za te potrebe reprezentativan, ali ti rezultati ne treba da nas plaše u startu. Najpre, to su đaci trećih razreda koji tek treba da uče do buduće velike mature. Oni su nespremni bili, to je bio oktobar kada nije uobičajeno nikakvo testiranje u školama, đaci nisu bili u tom trenutku spremni, nije bilo pripreme“, objasnio je Ranđelović.

Istakao je da su u kontaktu sa školama saznali da đaci to nisu dovoljno ozbiljno shvatili i da nije bilo motivisanosti.

„Vrlo lagodno se to radilo i nisu đaci pokazali sva svoja znanja. Imate neke škole da tog istog dana ta ista deca su pokazala znanja preko 60-70 odsto. Verovatno su ti nastavnici bili malo ozbiljniji i oni su to ozbiljno shvatili“, naveo je Ranđelović.

Naglasio je da su srednjoškolci drugačija garnitura đaka od osnovaca i da je sa njima teže raditi i da ih je teže motivisati.

„Dobro je da smo probali procedure i mehanizme kako se to sprovodi i dobro je možda što smo imali loše rezultate pa ćemo se svi trgnuti, i nastavnici i ceo obrazovni sistem, a verovatno i đaci da kada bude drugi pilot dosta ozbiljnije to shvate“, rekao je Ranđelović i dodao da se to planira za 2022. godinu.

Naveo je da je planirano da prvu veliku maturu polažu učenici koji uče trogodišnje škole u junu 2023. godine, a četvorogodišnje i gimnazijalci 2024. godine.

Probna mala matura je prošla, nadležni kažu bez problema. Deca ističu da im je bilo teško i da mnogi od njih nisu zadovoljni rezultatima. Direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Branislav Ranđelović kaže za RTS da radne grupe kada spremaju zadatke to moraju da rade u skladu sa standardima, ali da osnovci na završnom testu mogu očekivati neke olakšice. Ističe da to ne znači da deca ne treba da uče. Treba da se spremaju kao da će biti najteži zadaci, poručuje Ranđelović.