Kakve subvencije čekaju paore – po hektaru najmanje 12.000 i gorivo jeftinije za 50 dinara
Predlog Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojim se, između ostalog, predviđa povećanje iznosa subvencija i premija za mleko, ušao je u skupštinsku proceduru.
Podeli vest:
Najveća novina u ovom predlogu jeste što će država davati zemljoradnicima podsticaje za pet puta veće površine nego sada. Umesto do 20 hektara, od Nove godine poljoprivrednici će dobijati podsticaje za obradu njiva do stotinu hektara.
Visina podsticaja, kako je navedeno, biće minimum 12.000 dinara po hektaru. Reč „minimum”, koja stoji u predlogu Zakona o podsticajima važna je za poljoprivredna udruženja, jer će u toj reči imati uporište u regulativi za dalje pregovore sa predstavnicima ministarstava poljoprivrede i finansija o povećanju podsticaja za biljnu proizvodnju. Ove godine paori su dobijali 12.000 dinara po hektaru do 20 hektara, ali je država isplaćivala pride još 6.000 dinara kao podsticaj za gorivo pa su zemljoradici po hektaru imali 18.000 dinara.
Druga novina koja će biti na snazi od Nove godine odnosi se na niže akcize za dizel gorivo koje je poljoprivrednicima znatan trošak. Od 1. janaura 2024. godine akciza će za zemljoradnike koštati 14,24 dinara po litru umesto 64,24 dinara, koliko sada košta, što znači da će poljoprivrednici imati po litru za 50 dinara jeftinije gorivo. Međutim, razliku od 50 dinara po lutru ostvariće kroz povraćaj novca, a to znači da će na benzinskim pumpama gorivo plaćati 179 dinara za litar, koliko dizel košta za njih, umesto 215 dinara koliko trenutno košta za ostale kupce.
Povodom ovih novina, zemljoradnika Radoslav Adamović kazao je za „Dnevnik” da se naziru pomaci da poljoprivrednicima, ali i privredi u celini krene nabolje, jer je poljoprivreda najznačajnija privredna grana zemlje. – Preostaje nam još dosta sastanaka sa predstavnicima države da se naši zahtevi uvaže. Za sada smo, uglavnom, zaodovljni što će se, umesto 20 hektara, državni podsticaj davati do stotinu hektara, ali nam predstoje pregovori oko povećanja subvencija, kojima nismo zadovoljni – kazao je Adamović.
100 hektara država subvencioniše, a ne, kao ranijih godina, najviše20 hektara
Kako se navodi u dokumentu Predloga, objavljenom na sajtu Narodne skupštine Srbije, cilj ove izmene je da poljoprivredna gazdinstva ostvare pravo na podsticaje za optimalnu površinu poljoprivrednog zemljišta i povećaju svoju konkurentnost, naročito u otežanim uslovima za proizvodnju u poslednjem periodu.
Povećan je, takođe, minimalni iznos za osnovne podsticaje po površini biljne proizvodnje sa 6.000 dinara na 12.000 dinara, kao i minimalan iznos premije za mleko sa 10 dinara na 15 dinara po litri mleka.
Stočari treba da prijave šta drže od životinja
Precizira se i uslov za ostvarivanje prava na korišćenje podsticaja u stočarstvu u vezi sa prijavom vrste i broja životinja, tako što se propisuje da se u Registru poljoprivrednih gazdinstava prijavljuje gajenje odgovarajuće vrste životinja, odnosno podaci o vrsti životinja i broju gazdinstva (HID) na kojima se životinje drže ili uzgajaju.
Pored toga, Predlogom zakona usklađuje se definicija „pašnjaka” sa propisima kojima se uređuje poljoprivredno zemljište i predlaže se skraćenje roka za podnošenje žalbe, u cilju ubrzanja postupka i skraćenja vremenskog perioda koji je potreban za efektivnu isplatu podsticaja nakon donošenja rešenja kojim se utvrđuje pravo na podsticaje.
Predlogom zakona propisuje se i da je korisnik koji je ostvario pravo na podsticaje za biljnu proizvodnju za poljoprivredno zemljište koje je obrađivalo drugo lice u svoje ime i za svoj račun, dužan da vrati novčana sredstva i plati zateznu kamatu, počev od dana isplate podsticaja, za ukupan iznos koji je ostvario po osnovu prava na podsticaje za biljnu proizvodnju za tu kalendarsku godinu.
15 dinara po litru mleka subvecija dogodine
Navedeno je predloženo iz razloga što su, kako se navodi, u poslednjem periodu uočeni slučajevi zloupotreba ostvarivanja prava na podsticaje u smislu da podsticaje ostvaruje vlasnik parcele, a ne poljoprivrednik koji stvarno obrađuje zemlju, usled toga što vlasnik parcele sa poljoprivrednikom ne zaključuje pisani formalni ugovor o zakupu zemljišta koji bi bio podoban za upis zemljišta u Registar poljoprivrednih gazdinstava. Predlogom je propisano da radi ostvarivanja prava na podsticaje za biljnu proizvodnju lice koje obrađuje poljoprivredno zemljište koje nije u njegovom vlasništvu može ministarstvu prijaviti katastarske parcele koje obrađuje, a koje nisu upisane u njegovom poljoprivrednom gazdinstvu.
Podeli vest:
