Kesica supe odavno nije za četiri tanjira, nego tri, čokoladu od 100 grama možete i svećom tražiti

Kesica supe odavno nije za četiri tanjira, nego tri. Isto košta, naravno. Čokoladu od 100 grama možete i svećom tražiti, teško ćete je pronaći. Nego, da li ste poslednji put proverili koliko mleka ima u litri mleka, koliko kiselog stane u staru dobru čašicu od dva decilitra? Šta je važnije prodavcima profit ili zadovoljni kupci, to znamo. Kako možemo da reagujemo? 

Isto pakovanje, ali količina nije. Nisu svi još primetili da u flašama više nema litar svežeg mleka već 968 mililitara.

Oni koji potrošače štite ipak kažu da zakon proizvođačima dozvoljava da menjaju pakovanja i da nisu dužni da o tome obaveste kupce.

„Ne postoji obmana potrošača u smislu odredbi Zakona o zaštiti potrošača. Bitno je da ono što piše na ambalaži, da toliko proizvoda i ima u samoj ambalaži, dakle, ako piše 950 grama nečega da toliko grama i ima, ili ako piše 950 mililitara proizvoda, toliko ima unutra. Ako bi tu došlo do određenih odstupanja onda bi se moglo reći da je došlo do obmanjivanja potrošača“, objasnio je Dejan Gavrilović iz „Efektive“.

Sećamo se čokolade od 100 grama. Ima je i sad, ali češće kupujemo pakovanja od 90, pa i 85 grama. U Zavodu za standardizaciju su nam rekli da veličina pakovanja nije predmet standardizacije. Proizvođači nisu dužni ni da o promeni veličine pakovanja obaveste kupce.

„Ne postoji njihova obaveza da sada, recimo, oni dele flajere na ulici, ili postavljaju bilborde ili reklamni prostor u medijima zakupljuju kako bi potrošače o tome obavestili, dakle u tom smislu njihova obaveza ne postoji, ali da na samom proizvodu obaveste o toj količini ,to jeste njihova obaveza“, rekao je Gavrilović.

Kada je potrošač razumno obazriv 

Zakon potrošača vidi kao razumno obazrivog. 

„Zakon o zaštiti potrošača propisuje da je potrošač razumno obazriv, a razumno obazriv znači da on razumno očekuje da ako je navikao da kupuje u određenom pakovanju, na primer, rižu od kilogram, ili mleko od litre da će to i da dobije, a u ovom slučaju to ne dobija, a opet je u zabludi da je ta količina u pitanju jer cene se, nažalost, nisu smanjile nego su se u velikoj meri čak i povećale“, kaže Vesna Perinčić iz Republičke unija potrošača.

Propis o prethodno upakovanim proizvodima i zakon o metrologiji donekle regulišu ovu oblast.

„Mi imamo propis, kao što je Zakon o prethodno upakovanim proizvodima, ili Zakon o metrologiji, koji propisuju i imaju odredbe koje određuju da proizvodi koji su prethodno upakovani i nalaze se na tržištu da moraju biti naznačeni na način da se razumno spreči da potrošači budu dovedeni u zabludu“, rekla je pojašnjava Petričićeva.

Sve je počelo još 2009. kada je u Evropskoj uniji ukinuta obaveza standardne veličine pakovanja namirnica od, na primer, 100 grama, ili jednog litra.

Od tada proizvođači slobodno mogu da određuju količinu koja će se nalaziti u ambalaži, a kupcima ostaje da gledaju, čitaju i proveravaju. 

Kesica supe odavno nije za četiri tanjira, nego tri. Isto košta, naravno. Čokoladu od 100 grama možete i svećom tražiti, teško ćete je pronaći. Nego, da li ste poslednji put proverili koliko mleka ima u litri mleka, koliko kiselog stane u staru dobru čašicu od dva decilitra? Šta je važnije prodavcima profit ili zadovoljni kupci, to znamo. Kako možemo da reagujemo?