Klimatske promene se vide i na tanjiru – hoćemo li u Srbiji uzgajati mango i banane

Temperature i klimatski obrasci se menjaju i deset puta brže nego ranije, pokazuju istraživanja. Posledice se vide i na tanjiru. Sa promenom klime, menjaju se mesta uzgoja kultura koje su nekada bile karakteristične za određeno područje, ali to, objašnjavaju stručnjaci, neće biti drastične promene. U Srbiji se neće uzgajati banane i mango, ali su neke sorte vinove loze već kao na Mediteranu.  

Obilne padavine, superćelijske oluje, pa nestvarne vrućine – sve je to obeležilo leto.

Temperature i klimatski obrasci se menjaju, kažu istraživanja, i deset puta brže nego ranije.

Posledice toga možda najbolje oslikava podatak da je, posle velikih vremenskih nepogoda u Indiji, cena pirinča na rekordnom nivou u proteklih 15 godina.

I to nije jedina namirnica koja će u narednom periodu izostajati sa tanjira.

„Prilagoditi tehnologiju proizvodnje klimatskim promenama“

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je u Jutarnjem programu da su i suša i olujni vetrovi u poslednje vreme naneli velike štete poljoprivrednoj proizvodnji, a pogotovo voćarskoj, koja je intenzivna.

„Moramo prilagoditi tehnologiju proizvodnje klimatskim promenama. Do njih je došlo, a najsigurniji način jeste ipak podizanje zasada sa protivgradnim mrežama i fertirigacija. Naravno, tu se u narednom periodu mora obratiti pažnja na kvalitet materijala koji se koristi za podizanje zasada“, ističe Keserović.

„Znamo šta se očekuje u narednih 30 godina“

Podaci pokazuju da je od 2011. do 2020. godine srednja temperatura porasla 1,8 stepeni Celzijusa.

Klimatolog Vladimir Đurđević kaže da je važno razmišljati o budućnosti od narednih nekoliko decenija, zato što promena klime neće zaustaviti.

„Mi ćemo još videti dodatno zagrevanje od najmanje jednog stepena, tako da znamo otprilike šta se očekuje u narednih 30 godina i u tom smislu treba da se prilagodimo“, navodi Đurđević.

U Srbiji se neće uzgajati banane i mango, ali je vinova loza već kao na Mediteranu

Kada je reč o mogućnosti promene mesta uzgoja kultura koje su nekada bile karakteristične za određeno područje, Đurđević ukazuje da se određene vrste već pomeraju prema severu, jer se pomeraju i klimatske zone.

„Takođe se pomeraju prema višim nadmorskim visinama i to se verovatno može primetiti u poljoprivredi. Dolazi do ranijeg ulaska biljaka u određene procese, i zime kada prelaze u proleće, to počinje sve ranije“, objašnjava klimatolog.

Vrlo je moguće, dodaje, da će pojedine kulture naći bolju lokaciju na nekim mestima na kojima su pre možda bile neobične, ali to neće biti drastične promene.

„Neće se u medijima postavljati pitanje da li ćemo ovde uzgajati banane ili mango, to se verovatno neće desiti, ali po pitanju određenih sorti, pitanju nekih kultura, verovatno ćemo videti neka pomeranja“, kaže Đurđević navodeći primer u vinogradarstvu.

Naime, određene sorte koje su bile tipične za neke mediteranske krajeve, danas se uspešno uzgajaju u Srbiji, u smislu da daju rod iz kojeg se može dobiti vrhunsko vino.

„Ako je nešto bilo tipično u Mediteranu, danas kod nas, znači da su se stvari već pomerile par stotina kilometara prema severu“, objašnjava Đurđević.

Posledice toga možda najbolje oslikava podatak da je, posle velikih vremenskih nepogoda u Indiji, cena pirinča na rekordnom nivou u proteklih 15 godina.