Ko i kako brine o zdravstvenoj ispravnosti hrane, od njive do trpeze
Sa prvim jagodama na pijacama, stiže i pitanje – da li u voću i povrću ima nedozvoljenog nivoa ostataka pesticida? Direktor Instituta za zaštitu bilja i životnu sredinu dr Nenad Trkulja kaže za RTS da se, na osnovu dostupnih podataka, u Srbiji jede zdravstveno ispravna hrana.
Podeli vest:
Nenad Trkulja ističe da je analiza u prethodnim godinama pokazala da je veći broj pošiljaka iz uvoza imao nedozvoljen sadržaj pesticida, nego onaj koji se izvozi iz Srbije.
„To je jako mali broj, svega nekoliko u odnosu na 20.000 pošiljaka koje iz Srbije odu u izvoz.Tako da je to jasan podatak koji govori da mi ne možemo da kažemo da jedemo lošiju hranu u odnosu na građane Evropske unije“, naglašava Trkulja.
Kaže da poljoprivrednici moraju da se drže uputstva za upotrebu priloženim uz preparate za zaštitu bilja, jer im odstupanje od toga ne donosi nikakvu korist, a stvara im veće troškove.
Informacije o pesticidima često ne stižu do poljoprivrednika
Na pitanje da li je dovoljno da poljoprivrednici pažljivo čitaju etikete i da savete traže od prodavaca u poljoprivrednim apotekama, Trkulja podseća da poljoprivrednici mogu da se obrate i prognoznim izveštajnim službama, kao i savetodavnim stručnim službama.
Kaže i da je institucija koju on vodi podrška službama na terenu i Ministarstvu poljoprivrede, ali da nisu dovoljno dobro umreženi.
„Saradnje ima, ali mislim da mora da bude na mnogo višem nivou. Nekada se desi da naučni rezultati ne budu toliko vidljivi unutar ove zajednice. Više bivaju saopšteni putem naučnih saopštenja. Praktičan značaj tih naučnih rezultata nije kanalisan i sproveden. Ne dopire do poljoprivrednika“, ukazuje Trkulja.
Gde bi trebalo proveriti preparate registrovane u Srbiji
Srbija je uskladila listu dozvoljenih pesticida sa Evropskom unijom, u kojoj se sve više forsiraju takozvani biološki pesticidi. To su sredstva za zaštitu bilja koji u sebi ne sadrže aktivne materije zasnovane na teškim hemikalijama.
„Od 1.480 aktivnih materija koje su ikada bile registrovane, 400 njih je ostalo na listi od strane Evropske unije. Znači, 1.080 je praktično izbačeno i zabranjeno za upotrebu. Od tih 400 što je ostalo, 100 aktivnih materija smatra se potpuno bezopasnim. Na toj listi možete čak da nađete pivo, kravlje mleko“, navodi Trkulja.
Smatra da je dobro to što smo usaglašeni sa evropskim sistemom za bezbednost hrane, ali kaže da bi ipak trebalo da budemo oprezni. Da ne treba prihvatati sve bez preispitivanja, već da bi valjalo da preparati koji se u Srbiji registruju, u Srbiji budu i provereni.
Podeli vest:
