Ko ima 5.000 evra za putovanja i da li je to znak da je utajio porez

Nakon što je Poreska uprava zatražila od turističkih agencija podatke o klijentima koji su za njihove aranžmane ukupno uplatili više od 5.000 evra za godinu dana, nametnulo se pitanje ko može da priušti da toliki novac dâ na putovanja. Da li su se neki našli pod lupom Poreske uprave ni krivi ni dužni i imaju li razloga za brigu?

Ako neko fizičko lice troši 5.000 evra, primera radi na letovanje od 10 dana, postoji verovatnoća da se radi o bogatom pojedincu na koga treba obratiti pažnju u procesu utvrđivanja i ostalih oblika imovine kojima eventualno raspolaže – kažu za Internet portal RTS-a u Poreskoj upravi.

To znači da onaj ko može da priušti skupa putovanja nije automatski nešto utajio od države. Turistički aranžmani samo su deo onoga na šta trošimo novac, a zanimljivo je Poreskoj upravi.

„Ti podaci se pridružuju podacima o ostalim oblicima imovine koje ta fizička lica poseduju i dalje procesuiraju ako se utvrdi da postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda koja je veća od 150.000 evra“, kažu u Poreskoj upravi, koja motri i na skupe stanove, akcije, luksuzne automobile, jahte…

U javnosti su se odmah pojavile tvrdnje da su se na prvim spiskovima koji su dostavljeni našla imena političara, direktora javnih preduzeća, kontroverznih biznismena, te da je zbog toga obustavljeno slanje ovog zahteva i ostalim turističkim agencijama. Međutim, u Poreskoj upravi tvrde da zahtev nije ni trebalo da stigne svima.

„U ovoj fazi prikupljanja podataka usmerena je pažnja na turističke agencije sa najvećim učešćem na tržištu. Kriterijum za odabir je bio da imaju preko 200 miliona dinara prijavljenog prometa godišnje“, rekli su u Poreskoj upravi.

Takvih agencija je dvanaest, a o tome ko su ljudi sa spiskova ne mogu da govore, jer se lični podaci koji se prikupe u ovakvim postupcima, u skladu sa zakonom – tretiraju kao tajni.

Međutim, nije tajna da nema mnogo putnika koji u agenciji za godinu dana potroše ovoliku sumu. Prema rečima pomoćnika direktora Poreske uprave Miroslava Đinovića, jedna velika turistička organizacija je u prethodne tri godine imala samo četiri takva klijenta.

U Juti kažu da je reč o 0,2 do 0,4 odsto ukupnog broja putnika.

„Jedan značajan procenat odnosi se na višečlane porodice sa troje ili četvoro dece… Kada govorimo o tipu putnika koji imaju potrošnju na ovom nivou, radi se pre svega o privatnim preduzetnicima, višečlanim porodicama, zaposlenima u IT sektoru i javnim ličnostima…“, objašnjava za naš sajt direktor Jute Aleksandar Seničić.

Pravna zavrzlama, razrešavanje u toku

Poreska uprava želi da zna kako se oni zovu, koliko su tačno para potrošili na aranžmane, za koliko osoba su uplatili putovanje i kada. Traže i JMBG. Sve, kako tvrde, u skladu sa zakonom o poreklu imovine.

Međutim, poverenik za informacije od javnog značaja kaže za RTS da to nije u skladu sa drugim zakonom – o zaštiti ličnih podataka, jer se ne traže podaci o konkretnom pojedincu, već o neodređenom broju ljudi.

U njegovu kancelariju stigla su dva zahteva – traži se mišljenje poverenika o tome kako turističke agencije treba da postupe u ovom slučaju. Jedan od njih poslala je Juta.

„Po dobijanju tog mišljenja ćemo uputiti dopis svim našim članicama. Juta kao udruženje mora imati stav da se sve radnje koje se preduzimaju u turističkim agencijama sprovode po zakonima u Republici Srbiji i ne može da ulazi u ocenu i tumačenje zakona“, ističe Seničić.

Poverenik će na te zahteve, kaže, odgovoriti u najskorije vreme. Poručuje i da najpre turističke organizacije sa Ministarstvom turizma treba pažljivo da razmotre šta kaže treći zakon – onaj o turizmu, koji definiše koja su prava i dužnosti agencija u odnosu na podatke koje prikupljaju od putnika.

Sva eventualno otvorena pitanja, ističe, treba razmotriti sa Poreskom upravom.

Kome se žaliti

Poručuje i da svako ima pravo da od turističke agencije traži informaciju o tome da li su njegovi podaci otkriveni, ili će biti otkriveni, i u koju svrhu.

„Turistička organizacija je obavezna da po takvom zahtevu postupi u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, posle čega građanin može podneti pritužbu Povereniku, ukoliko smatra da je došlo do povrede njegovih prava u vezi sa obradom podataka o ličnosti“, objašnjava poverenik za sajt RTS-a.

Na pitanje da li će on pokrenuti postupak nadzora, odgovara da bi u ovom trenutku to bilo preuranjeno, pošto nema saznanja o tome da je neka turistička organizacija već dostavila tražene podatke.

Međutim, prema informacijama koje je RTS dobio od Poreske uprave, najmanje tri agencije su već poslale spiskove. Poručuju da se lični podaci koriste isključivo za utvrđivanje činjenica koje su važne za oporezivanje, te da njima rukuju zaposleni koji su za to ovlašćeni.

Ko sve ima razloga da brine

Ako se ispostavi da zahtev upućen agencijama nije u granicama zakona, razlog za brigu bi imali svi. To bi vodilo ka tome da građani izgube poverenje u institucije, pa i u državu, upozorava poverenik.

„Ukoliko se ispostavi da turističke organizacije imaju obavezu da Poreskoj upravi dostave tražene podatke o ličnosti, to bi ujedno značilo da je Poreska uprava ovlašćena da traži i prima te podatke, te da, shodno tome, nijedna strana nije učinila povredu svojih obaveza u vezi sa obradom, koje su, ponavljamo, uređene posebnim zakonima. Takva obrada bila bi zakonita i sa stanovišta primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti“, objašnjava poverenik.

U tom slučaju, razlog za brigu imali bi samo oni koji ne mogu da dokažu da su na zakonit način stekli imovinu – ako se ispostavi da su imali više nego što su zvanično prijavili.

Takvi će ubuduće izbegavati putovanja preko turističkih agencija, smatraju u Juti i napominju da će se to svakako odraziti na njihovo poslovanje. Skreću pažnju i na to da se ekskluzivna putovanja ne organizuju samo preko turističkih agencija.

„U poslednjih nekoliko godina imamo podatke da se veći deo ekskluzivnih putovanja inače odvija preko raznih onlajn platformi koje zbog neuređenosti te oblasti negativno utiču na poslovanje turističkih agencija. Moram da napomenem na kraju da svi koji misle da će na taj način ostati neprimećeni u smislu potrošnje su u zabludi jer sam siguran da će se kontrolisati i ovi načini putovanja, pogotovo zato što se na nivou Evrope, pa i ostatka razvijenog sveta, ubrzano radi na objedinjavanju i razmeni ove vrste podataka“, kaže Seničić.

Na pitanje da li su ovakav zahtev poslali i avio-kompanijama i luksuznim hotelima u Srbiji, u Poreskoj upravi nam nisu konkretno odgovorili. Kažu da će, kako to propisuje zakon, prikupljati podatke od svih pravnih lica koja imaju informacije od značaja za utvrđivanje porekla imovine.

Nakon što je Poreska uprava zatražila od turističkih agencija podatke o klijentima koji su za njihove aranžmane ukupno uplatili više od 5.000 evra za godinu dana, nametnulo se pitanje ko može da priušti da toliki novac dâ na putovanja. Da li su se neki našli pod lupom Poreske uprave ni krivi ni dužni i imaju li razloga za brigu?