Ko piše udžbenike i zašto su greške česte?

Iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja apeluju da se uočene greške, umesto tumačenja po društvenim mrežama, prijave njima da bi bile ispravljene. 

 

Identitet naroda čuvaju maternji jezik, istorija, geografija, muzičko i likovno vaspitanje. U udžbenicima za te predmete greške se ne tolerišu i zato ne mogu da se prepuste tržištu, upozoravaju stručnjaci.

 

Profesor Miloš Ković sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu smatra da programi moraju da budu prilagođeni onome što su istorijske tradicije i kulturni obrazac srpskog naroda koji smo imali.

 

„Da li naši osnovci mogu da razumeju multiperspektivnost kada se govori o bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. ili o Jasnovcu? Ne možete osnovcu dati multiperspektivnost. To i dalje stoji u našim udžbenicima i našim programima. Srpski istoričari moraju da razumeju da te nastavne programe pišu za svoju decu„, ističe profesor Ković za RTS.

 

Nastavu srpskog jezika već godinama prati problem malog broja časova. Profesor Veljko Brborić sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu kaže da je u Francuskoj u osnovnoj školi skoro duplo više časova nacionalnog jezika, nego u Srbiji.

 

„Ako pogledamo Rusiju, onda ćemo videti da tamo nacionalni jezik ima nadpredmetni status. Upućen je apel, poziv, dopis, svim relevantnim institucijama, ni sa jedne adrese nije stigao odgovor„, naglašava Brborić.

 

A na tržištu, na primer, imamo petnaest bukvara.

 

„Da li je Srbiji potrebno 15 bukvara od petnaest različitih izdavača? Problem je u Zakonu koji kaže izdavanjem udžebnika može da se bavi državni izdavač ali i sva druga pravna lica koja su registrovana za izdavačku delatnost„, objašnjava Jelena Ivanović iz Zavoda za udžbenike.

 

Ivanovićeva smatra da bi Zakon morao vrlo strogo i jasno da definiše uslove pod kojima neko može da objavljuje udžbenike.

 

Dejana Milijić Subić, zamenik direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja ističe da bi stručna veća morala da imaju uvid u to šta je na tržištu. Naglašava da bi i savet roditelja trebalo da bude upoznat, i da nastavničko veće odlučuje koji će udžbenik biti u opticaju.

 

„Da li postoje neki drugi mehanizmi, to ne znam. Kako je zakonski zamišljeno, to bi bio idealan put za dobijanje najkvalitetnijeg udžbenika u školi„, smatra Dejana Milijić Subić.

 

Sa svakom promenom nastavnog programa stižu i novi udžbenici. Pišu ih autorski timovi. Materijal se prosleđuje Ministarstvu, pa Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Tročlana komisija pregleda udžbenik, daje se stručna ocena i onda Ministarstvo pravi listu odobrenih udžbenika.

 

Retko se dešava da neki odbiju. A grešaka ima poput spornog objašnjenja danka u krvi, broja stradalih u Jasenovcu, pa čak i grešaka u najprostijim matematičkim zadacima.