Ko sebi ne može da uplaćuje doprinose

Kako navode u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO), zakon jasno propisuje određene uslove za uključivanje u dobrovoljno osiguranje, pa tako osoba koja podnosi zahtev za sticanje svojstva osiguranika po članu 15 Zakona o PIO ne može da bude penzioner. Takođe, ne može ni da bude osiguranik po bilo kom drugom osnovu. To praktično znači da je dobrovoljno uključenje u obavezno osiguranje dostupno onima koji nisu već stekli pravo na penziju i koji nisu zaposleni, odnosno ne obavljaju samostalnu ili poljoprivrednu delatnost.

Ako se utvrdi da podnosilac zahteva ima već registrovanu prijavu na osiguranje koja iz bilo kog razloga nije „zatvorena”, odgovarajućom odjavom neophodno je prethodno sprovesti postupak kako bi se ta činjenica proverila. U postupku je potrebno sa sigurnošću utvrditi da li je to ranije osiguranje prestalo. Ukoliko je lice prijavljeno po osnovu obavljanja samostalne delatnosti, biće potrebno da dostavi dokaze iz nadležnog registra (najčešće je to Agencija za privredne registre) da samostalnu delatnost više ne obavlja, dok u slučaju da je u pitanju zaposlenje pravna situacija može da bude i dosta komplikovanija. Moguće je da odjava ne postoji zbog propusta, objašnjavaju u PIO.

Proverava se i da li je kod osiguranika već nastupio neki od osiguranih slučajeva po osnovu kojih se ostvaruje pravo na penziju. Na primer, ukoliko je već utvrđena invalidnost, to utiče na mogućnost samostalne uplate staža. Podnosilac zahteva će moći da stekne svojstvo dobrovoljnog osiguranika ali mu se staž navršen po tom osnovu neće sabirati u staž potreban za ostvarivanje prava na invalidsku penziju.

Iz PIO navode primer da osiguranik koji ima potpuni gubitak radne sposobnosti može kroz član 15 zakona da ostvari staž osiguranja po osnovu kog će ostvariti samo pravo na starosnu penziju kada ispuni uslove za utvrđivanje tog prava. Ukoliko ostvaruje pravo na invalidsku penziju, taj staž se ne bi uzeo u obzir. Na sličan način nije moguće uključiti se u dobrovoljno osiguranje ako je podnosilac zahteva navršio godine života koje su propisane kao uslov za starosnu penziju. Zakon propisuje i da se svojstvo osiguranika stiče najranije 30 dana pre podnošenja zahteva. Dakle, nije moguće povezati staž u nekim ranijim periodima kada je osiguranik bio nezaposlen.

Pri podnošenju zahteva za dobrovoljno pristupanje obaveznom osiguranju na zahtevu se navodi i osnovica za koju se lice opredeljuje, a na koju će plaćati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Podnosilac zahteva se slobodno opredeljuje za osnovicu, bez ograničenja. Na izbor ne utiču ni stručna sprema, ni prethodne zarade. Osnovica može da bude u rasponu od najmanje 35 odsto, do maksimalno petostrukog iznosa prosečne zarade u Republici. Na osnovu izabrane osnovice određuje se mesečni iznos doprinosa, a izabrana osnovica može da utiče na mesečni iznos penzije.

U 2024. godini najniža osnovica osiguranja je 40.143 dinara, a osiguranici koji se opredele za ovu osnovicu mesečno će uplaćivati 9.634,32 dinara. Na drugom kraju lestvice je maksimalna osnovica koja iznosi 573.470 dinara, a ona osiguraniku donosi mesečnu obavezu uplate iznosa od 137.632,80 dinara. Između minimalne i maksimalne postoji još 11 različitih osnovica dostupnih za izbor. Ukoliko se u toku trajanja osiguranja neko odluči da promeni osnovicu osiguranja, to je moguće. Ukoliko se doprinosi ne plate u roku od šest meseci od dana dospelosti, osiguraniku se utvrđuje prestanak osiguranja sa danom do kada su doprinosi redovno uplaćeni. Naknadne uplate izvršene po isteku navedenog roka ne uzimaju se u obzir.

U PIO ističu da se podnošenje zahteva za penziju smatra i zahtevom za prestanak dobrovoljnog osiguranja, s tim što će se u tom slučaju ceniti uslov za utvrđivanje prava, kako se ne bi osiguranje prekinulo pre nego što osiguranik navrši dovoljno staža za ostvarivanje prava na penziju.