Ko sme da savetuje građane o zaduživanju i šta se menja u kupovini na rate – nova pravila NBS

Generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga u Narodnoj banci Srbije Bojan Terzić rekao je za RTS da je u martu 2023. godine donet potpuno nov zakon kojim su uvedena brojna nova prava korisnika finansijskih usluga, a da je sada u toku potpuno usklađivanje sa direktivama Evropske unije.

„Pre svega u onom delu u kom smo jedino i ostali, da kažem, neusklađeni, a to je deo oko regulisanja kreditnih posrednika i trgovaca kada nude odložena plaćanja, plaćanja na rate, dakle neka vrsta kreditiranja kupaca, ali isključivo kada to rade iz svojih sredstava. Dakle, ne kada to rade preko kreditnih kartica i slično“, rekao je Terzić.

Na pitanje da li više neće biti „sitnih slova“, Terzić odgovara da s jedne strane postoje jasna pravila oglašavanja, ali da ima i sve više informacija za korisnike.

„Prosto, u tom delu mi pratimo Evropsku uniju i ono kako oni vide način na koji treba što bolje informisati korisnike. Međutim, s druge strane, moramo da budemo svesni i toga da sve više ima informacija koje treba obraditi“, rekao je Terzić.

„Do sada su isključivo banke mogle da savetuju građane o kreditima“

Naveo je da su do sada građane o kreditima mogle da savetuju isključivo banke, a da se sada uvodi mogućnost da to čine i svi drugi davaoci usluga.

„Recimo, davaoci finansijskog lizinga takođe savetuju korisnike, ali uvodimo i mogućnost da te savete pružaju kreditni posrednici i u tom smislu, nevezani kreditni posrednici, da tako kažem, oni koji su nezavisni od banke, moći će da savetuju korisnike da im kažu: ‘Trenutno imate ovakvu ponudu stambenih kredita'“, rekao je Bojan Terzić.

Istakao je razlog tome što je postalo očigledno da je potrebno da na našem tržištu postoji neko ko će te ponude za korisnike upoređivati i ko će im davati odgovarajući savet.

„Ali, da bi izbegli sukob interesa, dakle da ti posrednici plasiraju one kredite onih banaka od kojih dobijaju najveće provizije, dakle uvedeno je pravilo da tada kreditni posrednici mogu da uzimaju isključivo proviziju od klijenata, a ne od banaka“, naveo je Terzić.

Novine u odloženom plaćanju

Novina je i nadzor nad trgovcima koji nude odloženo plaćanje. Bojan Terzić je naveo da u Srbiji nije zastupljena vrsta odloženog plaćanja koju direktno finansiraju trgovci.

„Ima odloženog plaćanja, znate, putem čekova, putem kreditnih kartica, imate debitne na rate, ali sve je to praktično kreditiranje od strane banke“, istakao je Terzić.

Dodao je da će i dosadašnji modeli odloženog plaćanja biti dostupni, ali da će biti regulisani.

„Taj BNPL model je zastupljeniji u Evropskoj uniji i pojavljuje se pre svega u digitalnoj formi, dakle kod nekih digitalnih platformi i slično. I rizik u tome je ta takozvana kompulsivna kupovina. Nema kamatne stope, ali ukoliko u tom nekom roku ne platite, onda se naplaćuju prilično visoke kamatne stope i vrlo često postoji rizik da upadnete u to kolo zaduživanja“, rekao je Terzić.

Kao primer naveo je prodaju mobilnih telefona na rate i dodao da je i to nešto što bi takođe moglo da uđe u okvir gde bi bio neophodan nadzor.

Terzić je istakao da bi, prema najavama, sve ove izmene mogle da budu usvojene do kraja godine, a da bi početak primene počeo za oko dve godine, zbog neophodnih priprema.

„Uvek savetujem fiksnu kamatnu stopu, jer ste onda mirniji“

Kada je reč o savetima o kreditima, Terzić navodi da savet zavisi od toga na koji rok se uzima i da li se očekuju nekakve uštede.

„Uvek savetujem fiksnu kamatnu stopu, jer ste onda mirniji, znate kolika je uvek rata. Moj je uvek savet uzmite pre fiksnu stopu, sada su one znatno, znatno niže što su bile“, rekao je Terzić.