Ko su sve bili predsednici Srbije

Trećeg aprila izlazimo 12. put na birališta od 1990. godine, kada je Ustavom uvedena funkcija predsednika Republike. Izabraćemo tek šestog predsednika države, pošto su Slobodan Milošević i Boris Tadić dva puta birani. Da nije bilo vanrednih tokom devedesetih i neuspelih izbora tokom dvehiljaditih godina, iza nas bi bilo samo sedam izbornih ciklusa, a ne 12.

Kada se osvrnemo na protekle 32 godine višestranačja u Srbiji, što je ujedno i period od kada postoji funkcija predsednika Republike, deluje da je najuporniji u tome da postane prvi čovek države bio lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj. Čak pet puta je pokušao da postane predsednik, poslednji put 2002. godine, a onda je njegovim putem krenuo Tomislav Nikolić.

Na čelu Srbije za ove tri decenije, nijednom nije bila žena, osim kada su to, spletom okolnosti u v.d. statusu, morale da obavljaju predsednice Skupštine Nataša Mićić i Slavica Đukić Dejanović. Kao kandidatkinje, žene se prvi put pojavljuju 2004. godine, među njima je bila i princeza Jelisaveta Karađorđević. Zanimljivo je da se 2012. ispred Socijaldemokratskog saveza kandidovala i doktorka Danica Grujičić, sada prva na listi SNS-a za parlamentarne izbore.

Na mesto predsednika, na ovim izborima, za sada pretenduju tri žene – Biljana Stojković, ispred koalicije Moramo, Branka Stamenković ispred Suverenista i Milica Đurđević Stamenkovski predstavnica Zavetnika.

Na prvim izborima za predsednika Srbije 1990. godine Slobodan Milošević ubedljivo je pobedio čak 31 protivkandidata. Kroz samo dve godine usledili su novi, vanredni izbori, pobedu je i ovaj put odneo Milošević, ali mu je tada ozbiljna pretnja bio opozicioni kandidat Milan Panić osvojivši preko milion i po glasova.

Izbori 1997. godine održani su u septembru i oktobru. U drugom krugu su se tada borili kandidat Socijalista, JUL-a i Nove demokratije Zoran Lilić i čovek koji će još tri puta puta pokušati da postane predsednik – Vojislav Šešelj. Nijedan od njih nije dobio potrebnu većinu, pa su raspisani novi izbori za decembar. Šešelja tada u drugom krugu pobeđuje kandidat SPS-a Milan Milutinović.

Dolazi 2002. godina, bliži se kraj Milutinovićevog mandata i izbori se raspisuju za septembar te godine. Na njima najviše glasova dobijaju tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica i Miroljub Labus, koga je podržala opozicija, odnosno DOS. Koštunica je i u prvom i u drugom krugu bio u prednosti, ali su izbori ponovljeni zbog nedovoljnog broja izašlih birača.

Ponovo građani izlaze na birališta u decembru te 2002. godine, najviše glasova dobijaju dvojica Vojislava – Koštunica i Šešelj. U drugi krug tada, međutim, nisu ni išli jer već u prvom nije izašlo više od polovine upisanih birača.

Novi pokušaj izbora predsednika zakazan je bio za novembar 2003. godine, ali je ponovo je propao, jer nije bilo cenzusa. Najviše glasova tada je dobio čovek koji će kroz devet godina i postati predsednik – Tomislav Nikolić. Drugoplasirani je bio Dragoljub Mićunović.

Novi izbori raspisani su za jun 2004. godine i napokon su uspeli, ali zato što je u međuvremenu promenjen zakon i ukinut cenzus, pa za uspešnost izbora više nije bilo potrebno da glasa 50 odsto upisanih birača. U drugom krugu, na tim izborima pobeđuje demokrata, koji će postati treći predsednik Srbije – Boris Tadić. Tomislav Nikolić tada je bio prvoplasirani u prvom, ali drugoplasirani u drugom krugu.

Ustav je promenjen 2006. godine, usledili su parlamentarni pa i predsednički izbori u januaru 2008. godine kada se ponovio scenario iz 2004. Tomislav Nikolić dobija najviše glasova u prvom, a Boris Tadić u drugom krugu.

Drugi mandat Tadiću je trajao kraće, podnosi ostavku u aprilu 2012. da bi u maju bili održani izbori na svim nivoima. Tada se Tadiću događa Nikolićeva sudbina, osvaja više glasova u prvom, ali gubi u drugom krugu i šef države postaje nekada kandidat radikala, sada SNS-a – Tomislav Nikolić.

Nikolića nema među kandidatima 2017. godine, jer je ova predsednička trka bila prilika za njegovog partijskog kolegu – Aleksandra Vučića. Kao nekada Milošević, Vučić je 2017. ubedljivo pobedio.

Od kada je preuzeo tu državnu funkciju, nekoliko puta je izjavljivao da se više neće kandidovati. Kako se izbori bliže, članovi njegove stranke, ali i koalicioni partneri izjavljuju da je baš on najbolji čovek za još jedan mandat. Hoće li ih poslušati ili će SNS ipak predložiti nekog drugog, trebalo bi da bude poznato 7. marta.

Trećeg aprila izlazimo 12. put na birališta od 1990. godine, kada je Ustavom uvedena funkcija predsednika Republike. Izabraćemo tek šestog predsednika države, pošto su Slobodan Milošević i Boris Tadić dva puta birani. Da nije bilo vanrednih tokom devedesetih i neuspelih izbora tokom dvehiljaditih godina, iza nas bi bilo samo sedam izbornih ciklusa, a ne 12.