Ko su zatvorenici osuđeni na doživotne robije: Najteže kazne u Srbiji izdržava 90 osoba

Kako je objašnjeno u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, na lica koja su osuđena na kaznu zatvora od 40 godina i kaznu doživotnog zatvora se primenjuju odredbe previđene Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija koje predviđaju posete, prijem paketa, boravak na svežem vazduhu, dopisivanje, radno angažovanje u zavodu, pravo na zdravstvenu zaštitu, smeštaj u grupnim sobama.

U pogledu osuđenika sa visokim kaznama, kao i onih sa nižim kaznama, rad Službe za tretman u srpskim zatvorima je uspostavljen po svim pravilima i dobroj praksi naprednih evropskih zatvorskih sistema, kažu u Upravi i navode da tretman počinje od prvog dana kada osuđeno lice dođe na izdržavanje kazne i sastoji se u tome da otkrijemo uzroke inkriminisanog ponašanja, da suočimo osuđenog sa uzrocima, da povećamo njegovu samokritičnost i da jačamo motivaciju za promenom.

Osuđenik, kao što zakon i predviđa, učestvuje u radu sa službenicima u tretmanu na dobrovoljnoj osnovi, što znači samo ako on to želi, precizirali su za N1 u Upravi.

Dalje, kako objašnjavaju, prema osuđenim licima se primenjuje individualni rad i grupni rad službenika tretmana. U zavodima se organizuju specijalizovani programi koji su izrađeni u saradnji sa Savetom Evrope – Program za nasilne počinioce krivičnih dela, Program za grupni rad sa zavisnicima od droga, Programa za grupni rad sa zavisnicima od alkohola, Program za počinioce nasilja u porodici, Opšti kognitivno-bihevijoralni program, Program prevencije protiv suicida.

Program postupanja prema svim osuđenim licima, uključujući i osuđene na 40 godina zatvora i kaznu doživotnog zatvora, obuhvata i stručno osposobljavanje, školovanje u zavodu, kao i radno angažovanje na pomoćnim poslovima u zavodskoj kuhinji, vešeraju, kartonaži, kantini, radionici za šivenje, održavanju higijene, biblioteci, moleraju, krojačnici itd.

Deo programa postupanja se odnosi i na slobodne aktivnosti gde su osuđeni na ovu vrstu kazne, kao i svi ostali osuđenici, uključeni u reakreativne sportske aktivnosti, organizovana sportska takmičenja u svim sportovima u zavodu (fudbal, košarka, stoni tenis, šah itd), zatim kulturne aktivnosti u okviru kojih osuđenici aktivno učestvuju u dramskoj i literarnoj sekciji, slikarstvu, maketarstvu, duborezu…

Prioritet u radu humano izvršenje kazne zatvora

Srbija jedna od retkih država članica Saveta Evrope koja je odmah na početku pandemije korona virusa osuđena i pritvorena lica stavila na listu prioritenih grupa za vakcinaciju čime je pokazala humanost i brigu za zdravlje ove osetljive populacije u svakom društvu, rekli su nam u Upravi.

Takođe, Uprava je osuđenim licima omogućila da koriste „Skajp“ i „Vajber“ za komunikaciju sa članovima svojih porodica u cilju dodatne psihosocijalne podrške za ova lica kako bi smanjili brigu za svoje bližnje.

U Upravi naglašavaju da im je posebno bilo važno da ovu vrstu komunikacije omogućie osetljivim kategorijama kao što su žene i maloletnici. Iz tog razloga je odmah uvedena u Vaspitno-popravni dom u Kruševcu, Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu, Kazneno-popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu i drugim zavodima. Osuđena lica i štićenici su nastavili da koriste ove aplikacije za komunikaciju sa porodicama.

Radi što bolje pripreme osuđenih lica za povratak zajednicu u zavodima se godinama unazad organizuju školska nastava i obuke za deficitarna zanimanja za varioca, bravara, stolara, keramičara, fasadera, zidara, kuvara, pekara, elektroinstalatera, vodoinstalatera, tapetara, krojača, hidroizolatera, sito-štampara, štampara na tekstilu, limara, armirača, programera za Auto ked, zatim obuka za rad na CNC mašinama, za rad u plastenicima, na glodačkim i metalo-strugarskim mašinama…

Svake godine između 8 i 10 odsto osuđenih lica stekne neki vid diplome budući da se u zavodima organizuje opismenjavanje, osnovnoškolsko i srednjestručno obrazovanje, kursevi i osposobljavanje za zanimanja. Među njima su i osuđena lica koja steknu i fakultetske diplome jer svi zavodi izlaze u susret osuđenim licima koja žele da se studiraju.

U dobijenim sertifikatima se, kako su istakli u Upravi, nigde ne navodi da su stečena tokom izdržavanja kazne kako bi se izbegla svaka moguća stigmatizacija, a bivšim osuđenicima pomoglo da se zaposle.

„Neretko se dešava da se posle isteka kazne bivši osuđenici zaposle na poslovima koje su naučili da rade u našim zavodima što je slučaj sa osuđenicama koje su u KPZ za žene u Požarevcu završile sertifikovanu obuku za krojače i kasnije se zaposlile“, navode u Upravi.

Procenat zastupljenosti krivičnih dela za osuđena lica iz godišnjeg izveštaja za 2022.

1. Droga – 28 procenata

2. Teška krađa – 16.8 procenata

3. Razbojništvo – 9 procenata

4. Nasilje u porodici – 7 procenata

5. Krađa – 5.9 procenata

6. Ubistvo – 4.9 procenata

7. Silovanje – 1.8 procenata