Ko sve može da ima diplomatski pasoš i koje pogodnosti donosi
Podeli vest:
Nova rang lista prema „Henli Pasport“ indeksu pozicionirala je pasoš Srbije na 36. mesto. Indeks najjačeg pasoša određuje se prema tome u koliko zemalja građani mogu slobodno da putuju, bez vize. I dok je stigla ta vest, u Srbiji se polemisalo koliko nosioce diplomatskih pasoša on može i da zaštiti. Doživotno pravo na privilegovanu putnu ispravu imaju predsednici Republike, Vlade, Skupštine i ministar spoljnih poslova.
Ambasadori dobre volje, istaknuti predstavnici Srbije u svetu, humanitarci, umetnici, sportisti, naučnici – oni mogu da imaju diplomatski pasoš. Vlada je to uredila uredbom. Osim toga, diskreciono pravo da dodeli privilegovanu putnu ispravu ima i šef diplomatije, piše RTS.
„Ovde je reč da se dâ na važnosti određenim ljudima koji su naši predstavnici u inostranstvu“, objašnjava predsednik Skupštine i nekadašnji ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
„Oni ne mogu koristiti privilegije i imunitete koje koristi diplomatski službenik. Taj pasoš u principu njima može samo da posluži da imaju diplomatski pasoš i da granicu mogu da prođu po onom koridoru gde piše diplomatksi pasoš, znači da ne moraju da čekaju red“, kaže nekadašnji ambasador u Belorusiji Srećko Đukić.
U red moraju da stanu ako Srbija sa zemljom prijema nema bilateralni sporazum o bezviznom režimu. Baš o tome se polemisalo prethodnih dana. Da li je nosilac diplomatskog pasoša već deceniju, Novak Đoković, mogao sa posebnim tretmanom do terena „Rod Lejver“ arene.
„Ukoliko je nama potrebna viza da uđemo u Australiju i ja hipotetički imam diplomatski pasoš, ali naša država nema bilateralni sporazum, u kome se između ostalog kaže da nosilac diplomatskog pasoša može bezvizno da kroči na tlo Australije, meni moj diplomatski pasoš za Australiju ne znači ništa. To nije pravna zavrzlama, to je jedan ustaljen način regulisanja prirode ovih odnosa“, kaže Marko Dašić sa Fakulteta političkih nauka.
Dodele diplomatskih pasoša nisu zaobišle ni afere
U procesu uspostavljanja bezviznog režima između dve zemlje, prema Bečkoj konvenciji, prvi koji imaju pravo da bez vize pređu granicu upravo su nosioci diplomatskih pasoša.
Praksu dodele diplomatskih pasoša nisu zaobišle ni afere. Posle kritika u javnosti da je ispunjavanje kriterijuma izostalo, pojedinima su i oduzeti.
„Može se reagovati odmah, nikakav problem nije, ukoliko se ustanovi da je neko zloupotrebio diplomatski pasoš. Ima slučajeva da neko ne vrati pasoš kada mu istekne mandat, kao što je bilo nekih poslanika i ministara“, kaže Dačić.
U ovom trenutku sa diplomatskim pasošem putuje oko dve hiljade građana Srbije.
„Reč je o staroj ustaljenoj praksi i rekao bih običajnom pravu, i mislim da se ne bi trebalo igrati sa kredibilitetom i ugledom zemlje na takav način“, naglašava Dašić.
„Oni ne daju nikakve posebne privilegije, ali mogu zemlji da nanesu veliku štetu ako se oni zloupotrebe. Tako da mislim da to diskreciono pravo treba da bude krajnje, krajnje restriktivno“, kaže Đukić.
Osim diplomatskim pasošima, službenicima diplomatsko-konzularnih predstavništava, ali i na primer novinarima, putovanja olakšavaju i takozvani službeni pasoši.
Nova rang lista prema Henli Pasport indeksu pozicionirala je pasoš Srbije na 36. mesto. Indeks najjačeg pasoša određuje se prema tome u koliko zemalja građani mogu slobodno da putuju, bez vize. I dok je stigla ta vest, u Srbiji se polemisalo koliko nosioce diplomatskih pasoša on može i da zaštiti. Doživotno pravo na privilegovanu putnu ispravu imaju predsednici Republike, Vlade, Skupštine i ministar spoljnih poslova.
Podeli vest:
