Koja destinacija privlači najviše srpskih turista ovog leta, a koja je najskulja u regionu

On je za Tanjug rekao da i dalje postoji problem čekanja na granici na putu za Grčku i da ni renovirani prelazi sa mnogo više traka nego što je to bilo pre deset godina, opet nisu dovoljni da prime toliko veliki broj ljudi koji želi da ide u Grčku, ne samo iz Srbije.

„Čekanja mogu da budu i višesatna, mogu da budu između dva i pet sati, kada se dolazi“, rekao je on.
Pored prelaza Evzoni, koji je najpopularniji, kao alternative Seničić preporučuje prelaz na Dojranskom jezeru, i mali prelaz pored Bitolja gde ističe da su najmanje gužve.

„Tamo su trenutno najmanje gužve i čekanje na graničnom prelazu je negde između pola sata i 40 minuta“, navodi Seničić.

Govoreći o sezonama u Crnoj Gori i Hrvatskoj, Seničić je rekao da se očekuje da obe države završe sezonu kako su planirae, iako trenutno beleže manji broj turista od očekivanog.

Istakao je da je Crna Gora nezadovoljna sa posećenošću pre svega u hotelima a da su jedan od razloga za manje posete cene koje su 20 do 25 odsto uvećane.

Kao razlog manje posete Crnoj Gori Seničić navodi i ukidanje nekih redovnih aviolinija, ali i zauzetost velikog broja plaža.

„Veliki broj plaža je zauzet kompletno sa ležaljkama. Cene ležaljke variraju, naravno, od mesta do mesta, ali to je jedan trošak koji turisti nerado plaćaju“, istakao je Seničić.

Hrvatska najskuplja destinacija u regionu

On navodi da Hrvatska spada u najskuplje destinacije u regionu, a ovogodišnja poskupljenja dovela su do smanjena interesovanja turista.

„To je dovelo do smanjenja interesa, ne samo na našem nego i na nekim evropskim tržištima, upoređujući ih sa nekim drugim zemljama koje takođe imaju izuzetno dobar turistički proizvod kao su Španija, Italija, Portugal. Dakle, to su destinacije koje su odvele i jedan deo gostiju. Ali, prema nekim najavama, očekuje se da do kraja sezone Hrvatska manje-više bude negde na priličnom broju kao što je to bilo prošle godine“, rekao je Seničić.

Upitan o deficitu u turističkom kadru, Seničić je rekao da deficit postoji od perioda nakon pandemije korona virusa.

„I u turističkim agencijama, i kada je reč o sektoru prevoza, dakle, sa vozačima. Tu je veliki deficit i snalazimo se onako kako možemo, ali svakako da treba na to obratiti pažnju, voditi računa u narednim godinama koje dolaze, jer ovo je grana privrede koja donosi dobre rezultate“, kazao je Seničić.

Napomenuo je da u sektoru turizma postoji problem sa nekim deficitarnim jezicima, među kojima su turski, kineski, hebrejski i jezici nacionalnih manjina – mađarski, slovački, rumunski.

„Upravo zbog toga se pokušava da se ljudi na Filološkom fakultetu, koji se upravo nalaze na tim grupama jezika, motivišu da se prijave i da polažu za turističke vodiče, jer za njih će posla svakako biti“, naveo je Seničić.