Koja nas poskupljenja očekuju: Nova godina – novi udari na novčanik

Cene divljaju u svim delovima Srbije, a kretanje inflatornih tokova još uvek nije dovoljno sinhronizovano sa planiranim rastom prosečne plate.

Smirivanje inflacije?

Ekonomista Saša Đogović očekuje da nova godina nosi dalje spuštanje inflatornih tenzija, a samim tim i nešto povoljnije cene.

„Trend stidljivog spuštanja stope inflacije biće karakterističan i za 2025. godinu, doći će i do blagog spuštanja referentne kamatne stope narodne banke Srbije. To znači da će dinarski krediti u sledećoj godini biti nešto povoljniji”, tvrdi Đogović za Vreme.

Narodna banka Srbije, kako objašnjava Đogović, prati i trendove svetskih banaka, u kojima takođe dolazi do smirivanja inflatornih tokova. Teško je predvideti kako će se to odraziti na cene kokretnih proizvoda i usluga, ali neka drastična povećanja cene nisu na pomolu.

„U ovoj godini, cena gasa nije rasla. To je doprinelo popuštanju inflacije. Bilo je rasta cena u oblasti ugostiteljstva, pa se očekuje da će u narednoj godini doći do popuštanja i blagog pada cena u hotelima i restoranima”, dodaje.

Povećanje ovih troškova dovelo je do pustošenja pojedinih lokacija i pada domaće turističke tražnje, pa je tako Sokobanja, jedna od poznatijih turističkih destinacija u jugoistočnoj Srbiji, bila veoma slabo posećena.

„Sledeće godine očekujem da će se to promeniti. Prerano je, ipak, govoriti o ceni osnovnih namirnica, jer tu važnu ulogu igra i to kakav će biti poljoprivredni rod. Ukoliko ponuda bude bolja nego ove godine, cene će biti manje”, kaže Đogović.

Sezonska poskupljenja povrća i voća su, kao i svake godine neminovna.

„Trebalo bi da do blagog pada cena dođe i kada su u pitanju cene usluge zdravstva, koje su tokom ove godine skočile. Tu je određeni pik već postavljen.”

Ukoliko sve bude ostalo onako kako je sada, pa ne dođe do nekih većih globanlih ekonomskih trzavica, Đogović kaže da ne treba očekivati preterani skok cena.

Kupovna (ne)moć građana

„Kupovna moć potrošača je opala, jer rast plata nije pratio rast cena, pa novac gubi svoju vrednost po osnovu inflacije i kursa. Ko čuva evra i želi da kupi dinar, to je sigurno primetio”, kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača “Efektiva”.

Osnovne životne potrebe, troškovi komunalnih usluga i sitnice za koje ne treba izdašna količina novca, jedva mogu da se pokriju prosečnom platom, navodno višom nego ikada.

„Sa prosečnom platom od oko 95.000 dinara, jedna prosečna porodica živi knap. Ne gladuju, ali nemaju ni novca za neke posebne prohteve. Čovek koji živi sam i ima prosečnu platu, pod uslovom da ne plaća kiriju, od te plate može živeti normalno”.

Takvih, ipak, ima veoma malo, pa je ovaj iznos obično iscepkan na višečlane porodice i raznorazne potrebe svakog člana.

„Ne mislim da će se u narednoj godini išta promeniti. Država je navodno krenula da sankcioniše trgovinske lance zbog monopola. To bi možda mogao da bude prvi korak ka tome da se životni standard poboljša i da se utiče na cene”, tvrdi Gavrilović.

Cene goriva, hrane i raznih osnovnih namirnica dostigle su svoj maksimum, a Gavrilović smatra da situaciju mogu da poprave samo konkretne mere za regulaciju cena na tržištu.

Šta će biti sa strujom?

Tokom oktobra, tik pred početak grejne sezone, iz više gradova u Srbiji je najavljeno da će da poskupi grejanje, a u javnosti se spekulisalo i o poskuljenju električne energije.

U regionu i u većem delu Evrope poremećena je sigurnost snabdevanja električnom energijom, a takva situacija najčešće za posledicu ima više cene struje.

Struja za domaćinstva je poskupela poslednji put prvog maja ove godine i to za osam odsto. Pre toga, za godinu dana, odnosno od septembra 2022. do novembra 2023. cena je podizana četiri puta.

Trenutna cena struje za domaćinstva u zelenoj zoni, što je potrošnja do 350 kilovat sati (kwh) mesečno, je po višoj tarifi 6,86 dinara za kWh, po nižoj 1,72 dinara i 6,03 dinara ukoliko imate jednotarifno brojilo. Za one koji su u plavnoj zoni, odnosno troše od 350 do 1600 kWh mesečno, viša tarifa je 10,34 dinara, niža 2,58 dinara i kod jednotarifnog brojila 9,05 dinara za kWh.

U trećoj najskupljoj crvenoj zoni, koja podrazumeva potrošnju preko 1600 kWh, viša tarifa je 20,68 dinara, niža 5,17, dok je cena za jednotarifno brojilo 18,10 dinara po kilovatčasu.