Koje su najčešće prepreke na putu do radne knjižice osoba sa invaliditetom
Podeli vest:
Duže od godinu dana na posao u Srbiji čeka više od 11.000 ljudi sa nekom vrstom invaliditeta. Ističu da se na tržištu rada i dalje susreću sa diskriminacijom, nerazumevanjem i komplikovanom birokratijom koja otežava njihovo zapošljavanje. Do 5. septembra otvoren je poziv za radnu praksu u različitim kompanijama namenjen mladima sa invaliditetom.
Aleksa ima 23 godine i posao kojim je, kaže, konačno zadovoljan. Njegov zdravstveni karton često je bio prepreka na putu do radne knjižice.
„U prethodnim firmama nisam mogao zbog svog invaliditeta da opstanem. Ljudi imaju predrasude kada vide lice sa invaliditetom i uglavnom ih gledaju sa nipodaštavanjem. Ove firme upravo osobama sa invaliditetom daju vetar u leđa i visoko samopouzdanje“, navodi Aleksa Vučićević, radnik preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
To je jedno od nekoliko desetina preduzeća u Srbiji koja se bave profesionalnom rehabilitacijom i zapošljavanjem osoba sa invaliditetom. Od 2016. zapošljavaju više od 40 ljudi sa različitim vrstama invaliditeta.
Zakon je jasan – posle 20 radnika poslodavac mora zaposliti osobu sa invaliditetom, a na svakih 50 po još jednu. U suprotnom, državi plaća penale. Međutim, uprkos svim merama, i dalje je visoka stopa nezaposlenosti.
„Trenutna stopa nezaposlenosti je oko 26-27 posto. Glavni izazov je razumevanje poslodavaca za njihov sveukupni položaj i razumevanje poslodavaca za radni učinak osoba za invaliditetom. Situacija je takva da je bolje nego što je bilo, ali ima još prostora da se učini na tom polju“, poručuje Marko Jović iz Udruženja osoba sa invaliditetom, zaposleni u Opštini Zvezdara.
Za radnike – da poslovi i programi obuke budu dostupniji, za poslodavce – proces zapošljavanja jednostavniji.
„Prvo ta promena Pravilnika o proceni radne sposobnosti pošto se on po svim našim istraživanjima pokazao kao prepreka zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Druga stvar je nedostatak podataka za šta se koristi taj novac koji se uplaćuje u budžetski fond“, kaže Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.
Prema podacima od pre deset godina, u Srbiji živi više od pola miliona ljudi sa nekom vrstom invaliditeta. Da bi se napravila strategija zapošljavanja, neophodno je najpre utvrditi njihov precizan broj, što je još jedan od zadataka predstojećeg popisa stanovništva.
Duže od godinu dana na posao u Srbiji čeka više od 11.000 ljudi sa nekom vrstom invaliditeta. Ističu da se na tržištu rada i dalje susreću sa diskriminacijom, nerazumevanjem i komplikovanom birokratijom koja otežava njihovo zapošljavanje. Do 5. septembra otvoren je poziv za radnu praksu u različitim kompanijama namenjen mladima sa invaliditetom.
Podeli vest:
