Koje su sve nepravilnosti uočene u javnim nabavkama zdravstvenih ustanova tokom pandemije
Podeli vest:
U periodu nakon proglašenja pandemije u Srbiji, zdravstvene ustanove pribegavale manje transparentnom pregovaračkom postupku javnih nabavki bez objavljivanja javnog poziva, a povećana je i učestalost postupaka sa jednim ponuđačem, pokazala su istraživanja organizacije Partneri Srbija i Pravni skener.
U saopštenju organizacije Partneri Srbija ističe se takođe da je u ovom istraživanju o postupanju zdravstvenih ustanova prilikom nabavki povezanih sa pandemijom virusa SARS-CoV-2, primećeno i da su neke ustanove tokom jedne godine sprovodile više postupaka nabavke za jedan predmet, te da da su cene pribavljenih dobara značajno varirale među nabavkama različitih ustanova.
Istraživanja sprovedena u okviru projekta „Javne tajne o javnom zdravlju“ podržanog od strane Balkan Trust for Democracy odnosila su se na nabavku medicinskog kiseonika, pulsnih oksimetara i rendgen filmova za potrebe dijagnostike i lečenja pacijenata koji su se zarazili virusom SARS-CoV-2.
„Potreba zdravstvenih ustanova za medicinskim kiseonikom, pulsnim oksimetrima i rendgen (RTG) filmovima značajno se uvećala usled pandemije SARS-CoV-2, s obzirom da je u ustanovama primarne, sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite bilo mnogo više pacijenata kojima je bilo potrebno meriti nivo kiseonika, snimati pluća ili dati terapiju u vidu kiseoničke potpore. Imajući to u vidu, povećanje obima nabavki ovih dobara od strane ustanova svih nivoa zdravstvene zaštite bilo je u potpunosti opravdano. Međutim, utisak je da su neke zdravstvene ustanove iskoristile vanredne okolnosti kako bi zaobišle odredbe Zakona o javnim nabavkama“, navodi se u saopštenju.
Pregovarački postupak bez javnog poziva jedan od uočenih problema
Dodaju da su tako, u slučaju nabavki medicinskog kiseonika, zdravstvene ustanove pribegavale pregovaračkom postupku bez javnog poziva, oslanjajući se na izuzetak Zakona o javnim nabavkama koji predviđa da za ovakve postupke naručilac mora svoju odluku obrazložiti Kancelariji za javne nabavke, osim ukoliko se radi o situaciji koja ugrožava zdravlje i život ljudi. Međutim, pozivanje na članove koji isključuju usvajanje mišljenja Kancelarije za javne nabavke moglo je biti opravdano tokom 2020. godine, navode iz ove organizacije, jer se nisu mogle predvideti potrebe za pacijente zaražene virusom SARS-CoV-2, ali ne i tokom 2021. kada su povećane potrebe mogle da se očekuju. Sličan je nalaz i u vezi postupaka javnih nabavki RTG filmova, gde su najviše zastupljeni pregovarački postupci bez objavljivanja javnog poziva.
Kada je u pitanju sprovođenje postupka javne nabavke medicinskog kiseonika, uočena je još jedna nepravilnost, a to je da su naručioci tokom godine sprovodili više postupaka za isti predmet javne nabavke i pored toga što je u planu predviđena jedna nabavka za definisanu procenjenu vrednost. Konačno, razmatrajući ponude i zaključene ugovore zaključuje se da u postupcima javnih nabavki medicinskih gasova nije zadovoljen kriterijum konkurencije ni u najmanjoj meri jer su se ugovori zaključivali uvek sa jednim ponuđačem, ali je i u svim analiziranim postupcima nabavke medicinskih gasova naručiocu dostavljena samo jedna ponuda od istog ponuđača, ističu Partneri Srbija.
Kada su u pitanju pulsni oksimetri, najveći uočen problem je formiranje cena – podaci ukazuju da su razlike između procenje vrednosti i ugovorene cene veće od 50%, a da cene po jednomkomadunabavljenih oskimetara od strane različitih ustanova variraju od 1.700,00 do 130.000,00 dinara.
Navedeni podaci, koji su dostupni i na sajtu Partnera Srbija, prema rečima realizatora istraživanja, zabrinjavaju jer direktno ukazuju da se najveći deo novca namenjenog za nabavku medicinske opremetroši kroz postupke koji nisu dovoljno transparentni zbog čega je teže preispitati opravdanost i zakonitost sprovedenih nabavki. Iz tog razloga je potrebno veće učešće nadležnih institucija (Kancelarije za javne nabavke, Republičke Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Komisije za zaštitu konkurencije), ali i veća kontrola postupaka javnih nabavki od strane javnosti i građana, kako se vanredne situacije, kao što je pandemija virusa SARS-CoV-2, ne bi zloupotrebljavale, zaključuju u saopštenju.
U periodu nakon proglašenja pandemije u Srbiji, zdravstvene ustanove pribegavale manje transparentnom pregovaračkom postupku javnih nabavki bez objavljivanja javnog poziva, a povećana je i učestalost postupaka sa jednim ponuđačem, pokazala su istraživanja organizacije Partneri Srbija i Pravni skener.
Podeli vest:
