Koje su u vrste životinja u Srbiji glavna meta krijumčara

Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) objavila je Nacionalni izveštaj o kažnjivim delima protiv divljih vrsta u Srbiji u kome se navodi da se najveći broj tih prestupa odnosio na nezakonito držanje ili sakupljanje zaštićenih divljih vrsta, ali su nezakonita trgovina i krijumčarenje takođe bili učestali.

Izveštaj sadrži prikaz zakonodavnog i institucionalnog okvira zaštite divljih vrsta u Srbiji, statističku analizu prikupljenih podataka o kažnjivim delima protiv divljih vrsta u periodu od 2016. do 2020. godine i skup preporuka i mera za unapređenje sistema zaštite divljih vrsta u Srbiji, saopštio je WWF.

Kako je precizirano, najčešće su predmet kažnjivih dela bile ptice pevačice iz porodice zeba koje se nezakonito hvataju u prirodi i drže u zatočeništvu, ali su i brojne druge lokalne i egzotične vrste ptica često žrtve krijumčarenja.

Od lokalnih zaštićenih vrsta, mrki medved i šumska kornjača su bili predmet dela u više slučajeva, dok su vrlo česti i slučajevi krijumčarenja i nezakonitog držanja egzotičnih vrsta zmija poput pitona.

„Srbija je dom velikog broja divljih životinjskih vrsta od kojih su mnoge zaštićene. Kažnjiva dela protiv divljih vrsta, kao što su trovanje, krijumčarenje, nezakonit lov i držanje divljih vrsta, imaju mnogobrojne štetne posledice. Pored toga što mogu pojedine vrste dovesti do istrebljenja, ona nose i ozbiljne ekonomske posledice a neretko je u pitanju i organizovan međunarodni kriminal“, poručila je predstavnica WWF Adrija Iva Svilar.

Tokom izrade Izveštaja prikupljeno je i analizirano ukupno 165 slučajeva, od kojih 110 prekršaja a 55 su krivična dela.

U 75 odsto pokrenutih prekršajnih postupaka optuženi je proglašen krivim, dok je taj procenat niži kod krivičnih postupaka – oko 57 odsto je završilo osuđujućom presudom.

U većini prekršajnih postupaka izrečena je novčana kazna, čiji je prosek oko 45.000 dinara, a kod krivičnih dela, samo je u pet slučajeva izrečena bezuslovna kazna zatvora.

Kako je navedeno, zbog blage kaznene politike, počinioci često ponavljaju ove zločine.

Iako Izveštaj pokazuje da je zakonodavni okvir Srbije u ovoj oblasti relativno dobar, analiza prikupljenih podataka pokazuje nedovoljnu primenu ovih zakona u praksi, ukazali su iz WWF-a.

Upozorili su i da uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta dodatno otežava i manjak kapaciteta nadležnih organa za otkrivanje, istragu i procesuiranje dela, nedostatak specijalizacije zaposlenih i loša tehnička opremljenost.

Kako bi se situacija popravila, istaknuto je, neophodna je čvrsta saradnja relevantnih institucija, podizanje kapaciteta uz kontinuiranu obuku nadležnih službi ali i aktivno učešće svih građana i građanki kako bismo smanjili broj ovih dela u budućnosti.

Izveštaj je napravljen u sklopu WWF-ovog LIFE SWiPE projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi“, čiji je glavni cilj da doprinese značajnom smanjenju ovakvih zločina kako bi se očuvao bogat evropski biodiverzitet i zdravlje ekosistema.

Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) objavila je Nacionalni izveštaj o kažnjivim delima protiv divljih vrsta u Srbiji u kome se navodi da se najveći broj tih prestupa odnosio na nezakonito držanje ili sakupljanje zaštićenih divljih vrsta, ali su nezakonita trgovina i krijumčarenje takođe bili učestali.