Koji su to poslovi najtraženiji u Srbiji i da li će tako ostati i u 2021. godini
Podeli vest:
Pandemija korona virusa je izmenila sve, pa i tržište rada. Poslovi koji su bili traženi više nisu i obrnuto, zanimanja kojih je uvek bilo među nezaposlenima, sada su deficitarna. A kako će situacija izgledati naredne godine, ili još preciznije kada pandemiji dođe kraj?
Na osnovu analize prijavljenih potreba koje su poslodavci dostavili Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSS) među zanimanjima za koje je potreban niži nivo obrazovanja traženi su poslovi čistača prostorija, manipulanta u proizvodnji kablova i provodnika, komunalnog higijeničara, šivača tekstila, pomoćnog građevinskog radnika, pakera…
– Kada govorimo o srednjem nivou obrazovanja, traženi su prodavci, šivači konfekcije, elektrozavarivači. U IV stepenu stručne spreme potrebne su medicinske sestre, medicinski tehničari, građevinski tehničari, mašinski tehničari, ekonomski tehničari, a traženi su i poslovni sekretari i zavarivači gasom – objašnjavaju za Telegraf u NSZ.
Među nezaposlenima višeg i visokog nivoa obrazovanja, do posla će najbrže doći fiziterapeut, komercijalista, menadžer, vaspitač predškolske dece, mašinski inženjer.
– Tražene su i strukovna medicinska sestra, strukovni vaspitač, strukovni ekonomista, doktor medicine, diplomirani inženjer građevinarstva, diplomirani ekonomista, diplomirani mašinski inženjer, diplomirani pravnik, kao i specijalista doktor medicine – napominju u NSZ.
A ko danas najteže dolazi do posla?
– Na žalost, akademci koji najteže dolaze do posla su oni koji su završili neku humanističku nauku, kao što su na pimer istoričari umetnosti. Kada je u pitanju srednja stručna sprema, utvrđeno je da se na evidenciji nezaposlenih lica Nacionalne službe za zapošljavanje najduže zadržavaju osobe čija su zanimanja u međuvremenu zastarela i za koja više ne postoji potreba na tržištu rada – objašnjavaju u NSZ.
Na evidenciji se najduže zadržavaju ljudi koji se bave zanimanjima kojih je na evidenciji mnogo više u odnosu na broj registrovanih slobodnih radnih mesta.
– To su mašinski tehničar, mehaničar za poljoprivredne mašine, mehaničar za tekstilne mašine, metalostrugar, rukovalac poljoprivrednih mašina; u oblasti poljoprivrede, proizvodnje i prerade hrane u zanimanjima a pomoćni daktilograf, daktilograf, upravni tehničar, birotehničar, pravni tehničar, pravnik – objašnjavaju u NSZ.
Ukoliko uporedimo trenutnu tražnju na tržištu rada, u odnosu na isti period prošle godine, uočeno je da
je smanjena tražnja za profilima iz grupe zanimanja i delatnosti ugostiteljstva i turizma i saobraćaja, dok je povećana tražnja za zanimanjima iz delatnosti medicinara i trgovine.
– Procena Nacionalne službe za zapošljavanje je da će u narednom periodu, po eventualnom prestanku postojeće epidemiološke situacije, najveće šanse imati lica za zapošljavanje u uslužnim delatnostima kao što su ugostiteljstvo-hotelijerstvo, frizerske usluge, prehrana, zatim u trgovini, stolarskim delatnostima, zavarivači, kao i u oblasti građevine, drumskog saobraćaja, medicinari, profili iz oblasti elektrotehnike i elektromehanike, operateri na CNC mašinama i higijeničari.
Isto tako, očekuje se porast potražnje u oblasti informacionih tehnologija, što je logično ako se u obzir uzme sve veća promocija elektronske, onlajn, trgovine i usluga.
Pandemija korona virusa je izmenila sve, pa i tržište rada. Poslovi koji su bili traženi više nisu i obrnuto, zanimanja kojih je uvek bilo među nezaposlenima, sada su deficitarna. A kako će situacija izgledati naredne godine, ili još preciznije kada pandemiji dođe kraj?
Podeli vest:
