Kolika količina pića i droge nose opasnost od saobraćajne nesreće?

Istovremeno, da li je neko izazvao saobraćajnu nesreću pod dejstvom alkohola ili pishoaktivnih susptanci i koje njihove količine u organizmu utiču na ponašanje vozača – večita je tema.

Prekršaj zbog alkohola

Kako Vujanić dodaje, „ko god ima 0,2 ili 0,3 promila alkohola u krvi, on je u prekršaju, ali ta koncentracija nema uticaj na sposobnosti vozača“.

„Tragovi kokaina, uopšte pishoaktivnih supstanci i droga, mogu da ostanu u krvi i do 30 dana nakon konzumiranja. Na osnovu toga možemo da znamo da neko konzumira te susptance na osnovu analiza koje su urađene mnogo kasnije od konzumacije. Uz to, pomenute susptance imaju uticaj na ponašanje vozača u saobraćajnim situacijama“, navodi sagovornik.

On dodaje da zbog toga, na primer, u Nemačkoj ako se prilikom kontrole krvi utvrdi da je kontrolisani vozač konzumirao drogu, zabranjuje mu se vožnja na godinu dana.

„Tokom tog perioda ta osoba može da se pozove još dva, tri puta na kontrolu i on mora da se odazove najkasnije sledećeg dana. Ukoliko se ponovo ispostavi da je konzumirao drogu, onda mu se trajno zabranjuje upravljanje i polaganje vozačkog ispita, dok u suprtonom, posle godinu dana dobija dozvolu da ponovo vozi“, objašnjava Vujanić.

Prema njegovim rečima, alkohol duže ostaje u urinu nego u krvi.

„Prvo će nestati iz krvi, pa onda iz urina. Alokohol u krvi je dokaz da li utiče na sposobnost vozača, dok u urinu dokaz da je alkohol konzumiran. Za droge je isto. Ali, propis je takav da u organizmu, nebitno da li je u krvi, urinu, mozgu ili drugim tkivima, ne sme da bude alkohola i pishoaktivnih supstanci suprotno Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima“, navodi on.

Šta kaže Zakon o bezbednosti saobraćaja?

U Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima stoji da „vozač ne sme da upravlja vozilom u saobraćaju na putu niti da počne da upravlja vozilom ako je pod dejstvom alkohola i /ili psihoaktivnih supstanc“.

„Pod dejstvom alkohola je vozač, odnosno lice za koje se analizom odgovarajućeg uzorka krvi utvrdi sadržaj alkohola veći od 0,20 mg/ml ili ako je prisustvo alkohola u organizmu utvrđeno odgovarajućim sredstvima ili aparatima za merenje alkoholisanosti (alkometrom i dr.), što odgovara sadržini alkohola u krvi većoj od 0,20 mg/ml. (…) Pod dejstvom psihoaktivnih supstanci je lice za koje se ispitivanjem pomoću odgovarajućih sredstava i metoda (test za utvrđivanje prisustva psihoaktivnih supstanci i dr.) utvrdi prisustvo ovih supstanci u organizmu“, slovo je Zakona.

Ivica Mladenović, psihijatar i načelnik Klinike za bolesti zavisnosti u Institutu za mentalno zdravlje, kaže za Danas da najveća koncentraciju opijata u krvi, u koje spada samo heroin, ostalo su droge, najbrža je direktnom intravenskom primenom.

„Takođe, izuzetno brza koncentracija droge u krvi postiže se i kada se ona puši. Na primer, pušenjem marihuane. Sa druge strane, obično kada se psihoaktivne supstance uzimaju preko usta, tablete ili alkohol, potrebno je nekih pola sata do 45 minuta da dođe do pika ili vrha njihove koncentracije u krvi. Ako neko popije češicu žestokog pića, potom krene iz kafane i zaustavi ga policija, tada mu neće naći alkohol u krvi jer je potrebno da prođe pola sata do sat vremena od njegove konzumacije“, objašnjava taj stručnjak.

Kako on ističe, po defeniciji svaka susptanca ima najjači i najveći uticaj na osobu kada je njena najveća koncentracija u krvi.

„Jer tada utiče na mozak do kog dolazi putem krvi. Tragove suspstanci možete da nađete u urinu još izvesno vreme. Posle dva, tri pića potrebno je šest, sedam sati da tog alkohola više ne bude. Kada je reč o drogama, većina tih suspstanci nestaje za dva dana. Izuzetak je marihuana koja se zadržava u organizmu dugo. U svojoj praksi imam pacijente kod kojih se ona zadržala čak tri meseca po prestanku pušenja. Zadržavanje marihuane u urinu zavisi od intenziteta i dužine primene. Ako je neko svakodnevno pušio po 10 džointa, onda može da se zadrži dva tri meseca u urinu“, objašnjava Mladenović i dodaje da, kada je reč o kokainu, ta susptanca se do dva dana zadržava.

„Dosta brzo ulazi u organizam, kroz nosnu sluzokožu, efekat dostiže posle nekoliko minuta i u kratkom periodu nalazi se u krvi“, kaže Mladenović.

On podvlači da je pik u krvi psihoaktivnih suspstanci i alkohola krucijalan. Kada je reč o alkoholu, kako dodaje, za vožnju je najopsnija njegova relativno mala doza – jedna do dve čašice.

„Opasne su jer ljudi imaju doživljaj da su konzumirali jako malu dozu, kao i da su iskusni vozači ukoliko dugo voze. Pri tako maloj koncentraciji alkohola u krvi kompromituje se periferni vid, psihička sekunda, psihomotormna koordinacija. Najveći vbroj saobraćajki se upravo tako dešava. Kako god izgledalo, čovek kada je `mrtav pijan`, on zna da je pijan i neće da vozi ili će voziti sporo kao puž“, naglašava on.

Stepeni alkoholisanosti po Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima

Kako stoji u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, prema utvrđenom sadržaju alkohola u krvi stepeni alkoholisanosti vozača, instruktora vožnje i kandidata za vozača su:

• do 0,20 mg/ml – blaga alkoholisanost,
• više od 0,20 mg/ml do 0,50 mg/ml – umerena alkoholisanost,
• više od 0,50 mg/ml do 0,80 mg/ml – srednja alkoholisanost,
• više od 0,80 mg/ml do 1,20 mg/ml – visoka alkoholisanost,
• više od 1,20 mg/ml do 1,60 mg/ml – teška alkoholisanost,
• više od 1,60 mg/ml do 2,00 mg/ml – veoma teška alkoholisanost,
• više od 2,00 mg/ml – potpuna alkoholisanost.