Kolike su kazne za zlostavljanje životinja u Srbiji?

Važeće kazne za zlostavljanje životinja bile bi u redu kada bi se stvarno i sprovodile, a ljudi se teško odlučuju da prijave nasilnike zbog straha od odmazde ali i nepoverenja u institucije.

Ubijanje i zlostavljanje životinja u Srbiji regulisano je Krivičnim zakonikom čije odredbe, između ostalog predviđaju:

• Ko kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
•  Ako je došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Aleksandar Gavrić iz organizacije Animal Rescue Serbia kaže za portal N1 da ima na hiljade prijava za zlostavljanje životinja, a samo je oko šest odsto njih fakticki procesuirano sa simboličnim kaznama.

„Ljudi treba da prijavljuju ali ne veruju institucijama“, napominje Gavrić.

Prema podacima koje nam je dao, od 2006. do 2020. godine, podneto je više od 6.500 krivičnih prijava, od čega je do suda došlo 400 slučajeva, a od toga 299 rezultiralo osuđujućim presudama.

„Mahom su bile u pitanju novčane kazne koje su smešne 20.000-30.000, dinara, najveća za koju znam je 130.000 dinara za ubijenu ženku sa štencima u okolini Valjeva, početkom 2022, po neka uslovna osuda a često se primenjivao načelo oportuniteta, odnosno odustanak tužioca od gonjenja ukoliko se određeni novčani iznos uplati u humanitarne svrhe i taj iznos se određuje od slučaja do slučaja“, ističe Gavrić.

Prema njegovim rečima, izrečeno je samo 26 zatvorskih kazni u trajanju od 2 do 6 meseci, i samo jedna u trajanju od 6 do 12 meseci. Što se maloletnika tiče, kako je naveo, podneto je 46 krivičnih prijava, osuđeno je 13 njih, ali ni u jednom slučaju nije izrečena kazna maloletnickog zatvora niti bilo koja druga zavodska mera.

„Ne činimo mnogoi kada vidimo da je neko tako slabo kažnjen. Kazne su jako male u odnosu na ono što se čini „, kaže Gavrić, dodajući da postoje i slučajevi zlostavljanja za koje i ne znamo“, kaže on.

Naglasio je da je potrebno reagovati kada se primeti da deca maltretiraju životinje.

„Ta deca kasnije postaju nasilnici, to je naučno dokazano. Ako ljudi to vide treba da prijave. To što rade prema životinjama je izraz njihove nemoći, treba videti sta ih muči i raditi na tome dok su još deca da se takvo ponašanje ispravi“, kaže Gavrić.

Kaže da razume da ljudi imaju strah da prijave nasilje nad životinjama jer se plaše odmazde, i to je, prema njegovom iskustvu najizraženije u manjim sredinama.

Zbog toga je ova organizacija napravila aplikaciju „Prijavi“, koja će uskoro početi da radi i na kojoj će ljudi moći anonimno da prijavljuju nasilje nad životinjama uz određene dokaze.

Milica Ranković iz Udruženja za zaštitu životinja i razvoj građanske svesti Feniks kaže za portal N1 da ima mnogo slučajeva zlostavljanja životinja, ali da problem nastaje kada bi ljudi trebalo da prijavljuju nadležnim institucijama.

„Prva stvar je da ljudi imaju strah od komšija koji su nasilnici, da prijave takve slučajeve“, rekla je ona.

Druga stvar je da i ako prijave, policija će prema članu 269. Krivičnog zakonika izaći na teren i napraviti zapisnik, sledeći korak je tužilac koji može da odbaci prijavu ili preda sudu.

Kazne su u redu ali nisam čula da se one izriču. Kod nas vlada politika nesprovođenja kaznene politike, ocenila je ona.

Prrema njenoj oceni, treba raditi na podizanju svesti i edukaciji kako bi ljudi prvo razmislili da li uopšte da uzmu životinju.

Važeće kazne za zlostavljanje životinja bile bi u redu kada bi se stvarno i sprovodile, a ljudi se teško odlučuju da prijave nasilnike zbog straha od odmazde ali i nepoverenja u institucije.