Koliko bi vredeo NIS kad bi Srbija htela da ga kupi?

Malo je verovatno da će Srbija preuzeti deo akcija ili čitav paket vlasništva ruskog Gaspromnjefta u naftnoj kompaniji NIS, ocenio je Nenad Gujaničić, glavni broker brokerske kuće „Momentum“.

On je istakao da je NIS oduvek bio potcenjen na Beogradskoj berzi, ali je procenio da bi ta kompanija u eventualnoj preprodaji na tržištu mogla da vredi između dve i 2,2 milijarde evra.

Gujaničić je rekao da će se teško desiti da se takav aranžman ruske strane i države Srbije realizuje, a kao razlog vidi što NIS „sam po sebi nije obična kompanija“.

„NIS je mnogo jača „karta“ za rusku stranu, preko koje se ostvaruje veliki energetski i svaki drugi uticaj, i stoga je teško očekivati da će se odreći takve pozicije“, izjavio je Gujaničić.

Što se tiče vrednovanja kompanije, Gujaničić je ocenio da je NIS oduvek bio potcenjen na Beogradskoj berzi.

„To je u velikoj meri posledica slabo razvijenog i urušenog tržišta, ali i činjenice da većinski vlasnik Gaspromnjeft i država kao najveći manjinski akcionar nisu mnogo uradili da se pobrinu da akcije vrede više. Tako smo došli do paradoksa da kompanija posle više od 10 godina od privatizacije vredi slično kao i u momentu privatizacije, kada je za 51 odsto akcija plaćeno 400 miliona evra“, rekao je Gujaničić.

On je naveo da je vrednost akcija NIS pala za oko 20 odsto od početka rata u Ukrajini.

„Kompanija NIS, gledano kroz cenu njenog kapitala na Beogradskoj berzi, trenutno vredi oko 680 miliona evra“, izjavio je Gujaničić.

Prema njegovim rečima, NIS je prošle godine zabeležio najveći profit od 2018. godine, u visini od oko 180 miliona evra.

„U slučaju eventualne preprodaje kompanije, jasno je da bi cena bila mnogo viša od aktuelne. Verovatno bi se kretala oko nivoa knjigovodstvene vrednosti kompanije od oko 2,2 milijarde evra“, naveo je Gujaničić.

On je dodao je da pokazatelj EV/EBITDA, uzet konzervativno, u rasponu sedam do osam puta, ukazuje na to da bi vrednost NIS trebalo da se kreće između 1,7 i 1,9 milijardi evra, ali i da bi u konačnu cenu za potencijalnog kupca trebalo uračunati i premiju, usled činjenice da naftne kompanije sada imaju izuzetno povoljne poslovne prilike i da nema mnogo kompanija ove vrste koje se nude na prodaju.

Na taj način bi došli do nivoa od dve do 2,2 milijarde evra za 100 odsto akcija, izjavio je Gujaničić.

Dva moguća scenarija

Ako se efekti novog paketa sankcija Evropske unije protiv Rusije budu odnosili i na naftnu kompaniju NIS, treba razmotriti dva scenarija – da Srbija otkupi deo akcija i postane većinski vlasnik ili da ruski Gaspromnjeft izađe iz vlasništva, rečeno je danas na onlajn debati „Ekonomski izazovi za Srbiju: između rata, sankcija i inflacije“.

Vlada Srbije vodi pregovore o tome da se naša zemlja i NIS isključe iz četvrtog paketa sankcija EU prema Rusiji, a učesnici debate su se složili da je to najbolji scenario.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bijelić je izjavio da je pogrešno NIS nazivati „ruskom firmom“ i da to znači da se na nju ne mogu primeniti ni druge mere, poput zamrzavanja imovine.

„Firme koje posluju sa stranim kapitalom u Srbiji su „srpske“, iako su u stranom vlasništvu. Imovina takvih firmi se zamrzava kada smo u ratu sa državom porekla kapitala, jer se smatra da je to neprijateljski kapital“, rekao je Bijelić, uz tvrdnju: kada bi neosnovano sprečavali njihovo poslovanje, morali bismo da im nadoknadimo štetu.

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić izjavio je da je, ako Srbija bude deo četvrtog paketa sankcija EU prema Rusiji, „razumnije“ da prva opcija bude smanjenje učešća Gaspromnjefta u vlasništvu NIS, tako što bi država Srbija otkupila deo akcija i postala većinski vlasnik.

To znači da bi učešće Gaspromnjefta palo ispod 50 odsto, ali bi ostao strateški partner, naveo je Stanić.

Prema Stanićevim rečima, postavlja se pitanje da li će oni koji su izvršili politički pritisak da se vlasnička stuktura promeni biti time zadovoljni, jer i manjinski vlasnik može presudno da utiče na poslovanje kompanije.

Druga opcija bila bi potpuni izlazak Gaspromnjefta iz vlasništva NIS, kao što je ruska Sberbanka potpuno povukla iz poslovanja u Srbiji i regionu. U tom slučaju, Srbija bi mogla da plati Gaspromnjeftu po fer ceni i postane većinski vlasnik NIS, pa može i da ga transformiše u javno preduzeće, ali bi u tom slučaju bilo potrebno pronaći novog strateškog partnera, izjavio je Stanić.

Akcije NIS kotiraju se na Beogradskoj berzi, a Gaspromnjeft je trenutno vlasnik 56,15 odsto kapitala. Još 29,87 odsto je u vlasništvu države Srbije, dok je ostatak kapitala u rukama manjih investitora i malih akcionara – građana i zaposlenih.

Malo je verovatno da će Srbija preuzeti deo akcija ili čitav paket vlasništva ruskog Gaspromnjefta u naftnoj kompaniji NIS, ocenio je Nenad Gujaničić, glavni broker brokerske kuće „Momentum“.