Koliko će građane koštati odluka Narodne banke Srbije i šta će biti sa kreditima u evrima?
Podeli vest:
Inflatorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu su jači nego što se očekivalo, zbog čega se Narodna banka Srbije odlučila za dodatno zaoštravanje monetarnih uslova.
Izvršni odbor NBS podigao je referentnu kamatnu stopu sa 1 na 1,5 odsto, a glavni razlog je poslednji izveštaj o inflaciji za februar kada je ona dostigla nivo od 8,8 odsto i približila se dvocifrenom iznosu.
Građani su najviše zabrinuti kako će promene u visini kamatne stope uticati na rate njihovih kredita, dok stručnjaci kažu da Srbija deli sudbinu sa drugim evropskim državama po pitanju globalnih inflatornih pritisaka.
Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić kaže za Euronews Srbija da će povećanje kamatnih stopa uticati na otplatu dinarskih kredita kod kojih je u ugovoru navedeno da je kamatna stopa promenjiva, ali da ne treba očekivati nikakav nagli skok kamatnih stopa ni za dinarske, ni za kredite u evrima.
„Ako neko plaća kamatu 7 ili 8 odsto, ta razlika od 0,5 znači da će povećanja biti, ali da ono neće biti veliko. Kod dinarskih kredita kod kojih je fiksna kamatna stopa, ova odluka neće promeniti mesečni iznos rate, a isto važi i za kamate na kartice i dozvoljeni minus koje su ugovorene na fiksne iznose“, rekao je Đukić.
On je istakao da od perioda koji je prošao od početka otplate kredita zavisi koliko će klijente koštati podizanje referentne kamate. Napomenuo je da je na početku obično učešće kamate najveće, a kako vreme prolazi ono se smanjuje i samim tim je i izloženost pojedinca eventualnom povećanju kamatnih stopa manja, pa će za sve one koji su pre pet i više godina uzeli kredite to povećanje biti zaista blago.
Đukić napominje da se očekuje da će Evropska centralna banka (ECB), od koje zavisi i eventualni iznos povećanja kredita u evrima na našem tržitu, podići kamatne stope, ali da bi se to moglo desiti u drugoj polovini ove godine.
„Očekivanje investitora je da će se kamatna stopa u Evropi povećati krajem godine za 0,5 odsto. To je očekivanje tržišta i ono proizilazi iz činjenice da u EU takođe rastu inflatorni pritisci. Pre nekoliko dana je objavljeno da je u Španiji inflacija na 10 odsto što je nezapamćeno u poslednjih 40 godina“, naveo je.
On smatra da za sve koji servisiraju obaveze u evrima ne treba očekivati nagli skok kamata.
„Veliki broj zemalja se zadužio radi saniranja negativnih posledica kovid krize. Sve centralne banke i njihove vlade će veoma pažljivo sagledavati dalje povećanje kamatnih stopa i uticaj na njihovu sposobnost da vraćaju njihov javni dug“, istakao je Đukić za Euronews Srbija.
Prvenstveno je osetljivo pitanje kretanja deviznog kursa, jer te promene mogu mnogo značajnije uticati na iznos mesečne rate koju dužnik treba da plati.
„Šalju se jasni signali od strane NBS da će se voditi politika koja ima za cilj dalju stabilizaciju kursa. Dakle, građani i privreda ne bi trebalo da očekuju neku značajniju promenu u pogledu daljeg kursa dinara u odnosu na evro, a samim tim i na uticaj koji to može imati na vraćanje dugova“, smatra Đukić.
Inflatorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu su jači nego što se očekivalo, zbog čega se Narodna banka Srbije odlučila za dodatno zaoštravanje monetarnih uslova.
Podeli vest:
