Koliko će nas koštati grejanje naredne zime?

Pelet je u odnosu na prošlo proleće sezonu poskupeo za šezdesetak odsto, drva preko 50 odsto, slično kao i ugalj.

Do pre koji dan delovalo je da ni to nije kraj rasta cena i već se govorilo o toni peleta za 40.000 dinara, nekih 340 evra.

Ali nije cena najstrašniji aspekt ove krize već odgovor na pitanje „imate li uglja ili peleta“ – „nemamo, zovite sledeće nedelje“, piše Danas.

U strahu da će do leta cene otići u nebo ili čak da uopšte neće biti ogreva, ljudi su masovno počeli da kupuju ogrev već u maju i tako dodatno povećali tražnju na ponudu već ograničenu ratom u Ukrajini odakle su stizale značajne količine peleta, nedostatkom uglja u EPS-ovim kopovima i visokim troškovima seče šuma.

Na sve to peletari su poslednjih nedelja žale da Srbijašume prodaju drvo posrednicima, firmama koje nisu registrovane za preradu drveta koji ga onda duplo skuplje preprodaju.

Mladen Stojadinović, predsednik Grupacije za obnovljive izvore u Privrednoj komori Srbije kaže za Danas da su prošle nedelje pokrenuli to pitanje i da još nemaju nikakve informacije.

Da bi poskupljenje ogreva moglo da izazove ozbiljno nezadovoljstvo građana izgleda da je primetila i vlada pa je prošle nedelje donela uredbu o zabrani izvoza nekih proizvoda od drveta na 60 dana.

Stojadinović kaže da je ova mera pozitivna stvar, ali da je još rano govoriti o njenim efektima.

„Ako budemo imali više sirovine i ako budemo mogli da zaposlimo kapacitete i cena peleta će biti manja“, kaže on dodajući da će dosta zavisiti i od cene struje pošto većina peletara radi na ovaj energent.

Uredba o zamrzavanju cene struje za privredu na 75 evra za megavatsat koja je isticala krajem ovog meseca, u petak je produžena do kraja avgusta, što je dobra vest i za peletare, ali i za krajnje kupce.

Ekonomista Mihailo Gajić ističe da će zabrana izvoza, ako dovede do većih količina sirovina za domaće proizvođače, zaista uticati na pad cene.

„U inostranstvu, posebno u Zapadnoj Evropi zabeležen je veliki rast potrošnje peleta. Ove godine su zbog neizvesnosti u vezi sa gasom mnogi prešli na pelet kao ekološko gorivo. Mi smo malo tržište i svaki rast tražnje spolja dovodi do rasta cena“, kaže Gajić dodajući da su se pojavili i posrednici u prodaji drveta kao što to godinama postoji sa ugljem.

Ovo nije samo pitanje budžeta individualnih domaćinstava koji se greju na drvo, pelet ili ugalj, već na zimu lako može da preraste u problem stabilnosti energetskog sistema.

Mnoga domaćinstva prosto ne mogu da priušte za 50 odsto skuplji ogrev nego prošle godine i mogu lako da se prebace na grejanje ili bar dogrevanje strujom.

„Ko nema novca da kupi ogrev može da kupi manje, pa da se dogreva na struju ili da kupe TA peć i pune je noću što je jeftinije od peleta. Mi i sada po ovom vremenu uvozimo struju za 200 evra po megavatsatu, a možete misliti šta će biti za Svetog Nikolu“, upozorava Gajić.

Agencija za energetiku svake jeseni objavljuje uporedni trošak grejanja stambene jedinice od 60 kvadrata.

Cene ogreva već su počele da „luduju“ prošle jeseni pa je pelet u oktobru koštao 240 evra, ali od tada je poskupeo za još trećinu. Na stovarištima, tamo gde ga ima cena tone peleta je 320 do 330 evra.

Kubik drveta ide i do 9.000 dinara, a tona kvalitetnog mrkog uglja Banovići do 16.500 ili 16.800 dinara.

Prošlog oktobra grejanje na pelet stana od 60 kvadrata koštalo je ukupno 71.800 dinara, a grejanje na TA peć koja se dopunujuje danju 78.300 dinara. Po sadašnjim cenama, grejanje na pelet košta za sezonu 95.500 dinara, dok je cena struje za sada na istom nivou. Istovremeno, ukoliko se prištedi pa se TA peć dopunjava samo noću za vreme jeftine struje, po sadašnjim cenama to košta za sezonu 55.900 dinara u ovom primeru, što je za čak 70 odsto jeftinije od peleta.

Čak i grejanje na drva i to ona jeftinija koje je oduvek među najjeftinijim načinima grejanja postaje skuplje od grejanja na struju sa TA peći koja se pun noću.

Prošlog oktobra po ceni od 5.000 dinara za kubik, stanu od 60 kvadrata trebalo je 42.400 dinara, a danas skoro 60.000 dinara.

Prošle zime najjeftinije grejanje prema računici Agencije za energetiku bilo je na prirodni gas, a ukoliko zaista cena ostane nepromenjena razlika u odnosu na ostale vidove grejanja će značajno porasti.

Nema sumnje da građani znaju da računaju i da će videti šta im se isplati, a na državi je da izračuna šta će biti sa elektroenergetskim sistemom kada se na zimu popale električne grejalice, klima uređaji i TA peći.

Elektroprivreda je već ove zime izgubila 400 miliona evra zbog uvoza skupe struje.