Koliko će nas koštati predstojeći izbori?

Kako se vidi u rešenju o upotrebi budžetske rezerve, radi se o obezbeđivanju neplaniraih sredstava za neplanirane svrhe za koje nije utvrđena aproprijacija (odnosno u tekućem budžetu nisu određena sredstva za ove namene jer u vreme njegovog planiranja ili donošenja nisu bili planirani izbori).

Za obezbeđivanja neplaniranih sredstava potrebnih za sprovođenje izbora za narodne poslanike sredstva su dodeljena i Republičkom zavodu za statistiku, konkretno 8,18 miliona dinara (oko 70.000 evra), vidi se u odvojenom rešenju o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve.

U Srbiji će se 17. decembra održati vanredni parlamentarni izbori, a istog dana će u 65 gradova i opština biti održani i lokalni izbori.

Parlamentarni izbori se održavaju svake četiri godine, jer toliko prema Ustavu traje mandat jednog saziva Narodne skupštine.

Osim ovih redovnih, mogući su i vanredni izbori, koji se sprovode kada Narodna skupština bude raspuštena.

Kako se finansiraju izborne kampanje?

Za finansiranje troškova izborne kampanje za parlamentarne izbore, učesnik na izborima (politička stranka, koalicija političkih stranaka ili grupa građana) može da koristi sredstva prikupljena iz javnih i privatnih izvora, kao i sredstva iz kredita i zajmova, stoji na sajtu Republičke izborne komisije.

U svrhu prikupljanja i trošenja sredstava za finansiranje izborne kampanje, učesnik na izborima mora da poseduje poseban račun, koji se ne može koristiti u druge svrhe.

Što se tiče prikupanja sredstava iz privatnih izvora, maksimalna vrednost davanja na godišnjem nivou koje jedno fizičko lice može dati učesniku na izborima za finansiranje izborne kampanje iznosi najviše deset prosečnih mesečnih zarada, dok je u slučaju pravnih lica taj iznos najviše 30 prosečnih mesečnih zarada. To pravilo važi bez obzira na broj izbornih kampanja u jednoj kalendarskoj godini.

Za pokrivanje troškova izborne kampanje država izdvaja iznos od 0,07 odsto poreskih prihoda budžeta Srbije.

Raspodela ovih sredstava se razlikuje u zavisnosti od toga da li su u pitanju parlamentarni ili predsednički izbori.

Na parlamentarnim izborima, 40 odsto budžetskih sredstava namenjenih pokrivanju troškova izborne kampanje raspoređuje se, pre održavanja izbora, u jednakim iznosima svim učesnicima na izborima koji su dali izjavu da će koristiti sredstva iz javnih izvora.

Preostalih 60 odsto sredstava iz budžeta se dodeljuje učesnicima na izborima koji su osvojili poslaničke mandate, srazmerno broju osvojenih mandata, bez obzira na to da li su koristili sredstva iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje.

Kada je u pitanju finansiranje troškova izborne kampanje iz javnih izvora, da bi učesnik na izborima mogao da dobije ta sredstva pre izbora neophodno je da, prvo, prilikom podnošenja izborne liste Republičkoj izbornoj komisiji preda i izjavu da želi da koristi sredstva iz javnih izvora za finansiranje troškova izborne kampanje.

Drugi uslov da bi učesniku na izborima bila uplaćena budžetska sredstva za finansiranje troškova izborne kampanje pre izbora jeste da je učesnik na izborima položio „izborno jemstvo“ u vrednosti sredstava koja treba da mu budu uplaćena iz budžeta ( može se sastojati u polaganju gotovog novca, bankarske garancije, državnih hartija od vrednosti ili u stavljanju hipoteke za iznos jemstva na nepokretnoj imovini lica koje daje jemstvo).

Ako neki učesnik na izborima koji je dao izjavu da želi da koristi sredstva iz javnih izvora ne položi izborno jemstvo, on ne gubi automatski mogućnost da dobije sredstva koja bi mu pripala po tom osnovu. Naime, ta sredstva će dobiti nakon izbora, ukoliko na izborima osvoji najmanje 1 odsto važećih glasova odnosno najmanje 0,2 odsto važećih glasova za izborne liste nacionalnih manjina, navodi se na sajtu RIK-a.