Koliko jaki zemljotresi mogu pogoditi Srbiju? Seizmološkinja objašnjava rizike

Međutim, kako je rekla, svakako treba da budemo spremni na potrese kakvi bi mogli da se dogode na našem području.

„Naš položaj na ovim prostorima istočnog Mediterana je takav da nas okružuje nekoliko velikih regiona, u kojima se beleže snažni zemljotresi, a to su Turska, Grčka, Bugarska i Rumunija. Svi ti regioni imaju mnogo jače zemljotrese od nas“, rekla je ona.

Kako je objasnila, mi se nalazimo u centralnom prostoru, gde seizmička energija stigne već potrošena.

Ona je ukazala da moramo biti spremni na zemljotrese kakvi bi se mogli dogoditi na našem području, a to bi, kako kaže, značilo da nam se ništa loše neće desiti ako na vreme pripremimo objekte.

Dodala je da naši zemljotresi imaju jačinu do šest stepeni Rihterove skale i da za zemljotrese te jačine treba da se pripremamo.

„Rihterova skala nije ograničena. Do sada su najjači zemljotresi imali jačinu od 9,4 a nikad se nije dogodio jači zemljotres, ali kad bi bio magnitude deset, ubrzanje koje bi tlo dobilo bilo bi toliko da bi moglo da se lansira kao raketa. Iz tog razloga smatramo da je njena fizička ograničenost na 9,5 jedinica Rihterove skale“, rekla je Radulović.

Ona je istakla da, kada se govori o zemljotresima na prostorima Balkana, treba sagledati šta se dešava u okruženju – na teritoriji celog Balkana.

Ukazala je na zbijenost na našem prostoru i objasnila da u određenim ciklusima, kad se nakupi dovoljno seizmičke energije, počnu da se dešavaju jaki zemljotresi na glavnim izvorištima.

Dodala je da zemljotresi ne izazivaju jedni druge, već da se posledično dešavaju jedan za drugim, jer su oni deo jednog istog ciklusa.

„Kad pogledate kako se razvija seizmička aktivnost u okruženju i kod nas, očigledno je da su dva pravca aktivna, mi smo svi tu nagurani jedni duž drugih i kretanja sa jednog prostora se onda prenose na druge. Zemljotresi ne mogu da izazovu jedni druge“, rekla je Radulović.

Ona je istakla da su zemljotresi u Vranju deo razvoja seizmičke aktivnosti poslednjih godinu dana od Mladenovca, preko Jagodine i Kruševca, koji čine jednu liniju zemljotresa.

„Vranje je pogodio jak zemljotres 1755. godine koji je imao magnitudu nešto malo preko pet stepeni, najverovatnije, s obzirom da se radi samo o arhivskim opisima, teško je to proceniti. Tako da je taj razvoj sezmičke aktivnosti od Mladenovca preko Jagodine, Kruševca, poslednjih godinu dana jedna linija zemljotresa, jedna sezmička aktivnost koja se polako razvija u vremenu“, istakla je Radulović.

Dodala je da se planiraju i dizajniraju objekti koji mogu da podnesu zemljotrese bez većih šteta i da se nada da oni koji su zaduženi za kontrolu izvođenja radova to kontrolišu.

„Ako na vreme počnemo da gradimo kako treba ili ojačamo objekte, nećemo imati ni velike štete, a pogotovo ne žrtve. Najopasnije je graditi na rastresitom, nevezanom tlu u dolini reka. Jako je važno da se poštuju propisi i istraživanja tla, jer lokacija na kojoj ste može da vam udvostruči uticaj zemljotresa“, naglasila je Radulović.

Ona je rekla da u slučaju zemljotresa ne treba paničiti, iako ljudi osete adrenalin, već se treba sakriti – po mogućstvu ispod masivnog stola.

„Za bilo kakav zemljotres prvo treba shvatiti da će on vrlo brzo proći i da treba imati spremnu reakciju – da znate u svom stanu gde je najbolje da odete, a u svim modernim stanovima to bi bio sto, koji treba da bude masivan. Ako ste spavali, pa ste se probudili, znajte da je taj zemljotres kod vas imao intenzitet od pet stepeni po Merkalijevoj skali, i ako ništa drugo niste primetili – slobodno nastavite da spavate“, zaključila je Radulović.