Zainteresovanih za ovaj posao već neko vreme nema dovoljno na tržištu rada, pa zbog toga konstantno rastu cene njihovih usluga.
„Ako rade pet ili šest dana dnevno, njihova mesečna plata može da ode i do 100.000 dinara. Ranije, satnica je bila 450 dinara, a kako je tražnja počela da raste, cena je otišla i do 700 dinara po satu. Mnoge žene to rade kao dodatni posao, kada završi sa prvim poslom. Posle četiri popodne odlaze da spremaju stanove i tako dopunjavaju svoj budžet”, kaže Miloš Turinski iz Infostuda, koji se bave oglašavanjem za poslove za N1.
Objašnjava da je glavni razlog za takvu situaciju činjenica da nije velika zainteresovanost onih koji bi da se bave ovim poslom.
„Tim poslom ne želi da se bavi svako. Imate primer da muškarci to doživljavaju kao ženski posao i zbog toga ne žele da konkurišu za to radno mesto, zbog čega se automatski smanjuje broj radne snage. Pored toga, poslom higijeničarke ne žele da se bave mlađe žene, već se takav vid zarade uglavnom opredeljuju žene starije od 45 godina. Sa druge strane potražnja je sve veća, pa je deficit neminovan”, ističe sagovornik N1.
Dodaje da se na listi top deset deficitarnih zanimanja one nalaze na 7. poziciji.
Ana Stanković, koja povremeno koristi usluge čistačice, kaže da je imala mnogo problema dok nije našla onu koja je pristala da u roku od nekoliko dana dođe i pomogne joj u sređivanju stana.
„Namučila sam se dok sam našla ženu da mi čisti stan. Dugo sam je tražila i prošlo je nekoliko nedelja dok je nisam našla, i to preko preporuke. Plaćam 700 dinara po satu i jako sam zadovoljna. Puno mi znači jer ne volim da mi je kuća u haosu. Pričala sam i sa drugim ženama, i one imaju isti problem. Jako se danas teško pronalaze čistačice, nema ih dovoljno na tržištu jer su uglavnom zauzete, što bi se reklo ‘prebukirane su’“, istakla je Stanković, prenosi N1.
Zainteresovanih za ovaj posao već neko vreme nema dovoljno na tržištu rada, pa zbog toga konstantno rastu cene njihovih usluga.