Koliko parovima znači podizanje starosne granice za vantelesnu oplodnju

Republički fond za zdravstveno osiguranje podigao je starosnu granicu žena za vantelesnu oplodnju na 45 godina u odnosu na dosadašnje 43. Sandra Jovanović predsednica udruženja „Šansa za roditeljstvo“ kaže za RTS da će to značiti puno na psihološkom nivou. Napominje da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja ima ovakvu starosnu granicu za finansirane postupke vantelesne oplodnje.

Sandra Jovanović je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a izjavila da je RFZO inicirao odluku o pomeranju starosne granice i sada se čeka da uputstvo bude zvanično postavljeno na sajt Fonda, kako bi parovi mogli da predaju papire i onda ulaze u komisijske preglede.

„Značiće puno na psihološkom nivou. Kakav je uspeh vantelesne oplodnje u tim godinama, to je upitna stvar. Mi smo jedina zemlja koja u Evropi ima ovakvu starosnu granicu za finansirane postupke vantelesne oplodnje i to je zaista pohvalno. Što se uspeha tiče, on je između dva i tri odsto u tim godinama. Ja se nadam da će žene kojima će to značiti probati i da ćemo dobiti bebe“, kaže Jovanovićeva.

Zakonska starosna granica je jedna stvar, a finansirana je, kaže, druga.

„Grčka ima starosnu granicu od 50 godina. U Češkoj posle 49 godine ne možete uopšte da radite vantelesnu oplodnju. Što se tiče finansirane, ona je u EU uglavnom do 42 godine, kod nas je do 45“, ističe Jovanovićeva.

Prema njenim rečima, pomerena starosna granica se odnosi i na one parove koji imaju jedno dete.

„Pre mesec dana je izdato novo uputstvo koje je donelo odlične novine. Odnose se na parove kod kojih muškarac nema nijedan spermatozoid i morali su da dođu do uslova koristeći hiruršku proceduru. Proširili su se uslovi za zamrzavanje embriona, i parovi mogu za prvo dete neograničeno da zamrzavaju embrione, a za drugo dete imaju pravo na dva postupka vantelesne oplodnje i tri krioembriotransfera. Ove promene koje su se dogodile su vrlo važne, jer će sigurno doneti veći broj beba“, navodi Jovanovićeva.

Ne treba čekati 

Navodi da se žena rodi sa određenim brojem jajnih ćelija.

„Mi ne možemo kao muškarci da dodatno stvaramo jajne ćelije. Godine utiču i na kvalitet jajnih ćelija. Ne treba čekati, i nadam se da ovo pomeranje starosne granice neće podstaći žene da kasnije ulaze u proces vantelesne oplodnje. Odlično je što je 45 godina starosna granica, ali treba što ranije ulaziti u proces kako bi bio što uspešniji“, dodaje Jovanovićeva.

Žene ne mogu da „pripreme“ jajne ćelije, jer su one takve kakve su.

„Možete da živite zdravo, ali ne možemo da ‘bustujemo’ jajne ćelije. Najvažnija stvar za ženu su jajna ćelija i materica, a važnu ulogu ima i spermatozoid. Što je stariji organizam, teže se iznosi trudnoća. Jeste se vreme promenilo, kasnije se ulazi u brak, ali prirodu ne možemo da prevarimo, moramo misliti i o tome“, napominje Jovanovićeva. 

Postoji, ukazuje, besplatan nacionalni broj 0800/333-030 i parovi mogu da pozovu taj broj i dobiće sve informacije o tome kako da prikupe svu neophodnu dokumentaciju.

„Postoji šest centara u Srbiji koje rade komisijske predloge. Imamo 13 privatnih i šest državnih klinika koje su u sistemu. Važno je da se i na vreme zakaže komisija, pristupi lečenju i da se dosta čeka na komisijski pregled. Mislim da smo za sve ove godine razbili tabue, ali još treba pričati o tome“, dodaje Jovanovićeva.

I ona je, kaže, sa 26 godina ušla u proces.

„Dobili smo bebu posle 14 veštačkih oplodnji. Poželela bih svim parvima da se ostvare kao roditelji i da ne odustaju i da postoje alternativna rešenja. Ne treba odustajati od svog sna. Ja sam primer koliko čovek može da bude uporan“, zaključila je Jovanovićeva. 

Republički fond za zdravstveno osiguranje podigao je starosnu granicu žena za vantelesnu oplodnju na 45 godina u odnosu na dosadašnje 43. Sandra Jovanović predsednica udruženja „Šansa za roditeljstvo“ kaže za RTS da će to značiti puno na psihološkom nivou. Napominje da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja ima ovakvu starosnu granicu za finansirane postupke vantelesne oplodnje.