Internet nije samo beskrajan izvor informacija o svemu i svačemu, već i veoma opasno mesto – naročito za decu, a apsolutna bezbednost nije moguća.
Prema podacima UNICEF-a iz 2016. čak 87% osnovaca koristi internet, dok 63% dece od 8 do 17 godina poseduje telefone sa pristupom internetu.
„Ukoliko dete sedi u svojoj sobi i kucka se dva, tri, četiri sata, na nekim društvenim merežama se dopisuje, retko će ko pitati s kim si se to dopisivao. To je ta neka svest kada mislimo da je dete tu pored nas, da je na toplom, da je sigurno, da je bezbedno“, navodi Igor Jurić iz Fondacije Tijana Jurić.
Podaci kažu da najčešće targetiraju decu koja na društvenim mrežama imaju manje od 70 i više od 700 prijatelja. Prve zato što se smatra da su usamljeni, a druge zato što bi sve uradili za lajk.
„Većina roditelja se možda vadi na izgovor, star sam, teško je to naučiti i ostalo, ali mislim da je neophodno da pokušamo da održimo korak sa njima“, ističe Milena Kostićiz udruženja Mame Novosađanke.
Opasnost na internetu vreba sa svih strana. Najčešće zato što ni roditelji, baš kao ni deca, nisu svesni svih posledica. „Milioni evra se obrnu kada pričamo o video materijalima u kojim se zlostavljaju čak i bebe. To je jedan pokazatelj da jako puno ljudi konzumira taj materijal, a to su ljudi koji danas posmatraju takve stvari putem video materijala, a sutra žele to da iskuse“, ističe Jurić.
Ipak potpuna zabrana, tj. izolacija od interneta nije rešenje. „Više treba da poradimo na tome da decu naučimo da bezbedno koriste internet, društvene mreže, pretraživanje i ostalo. Za mene je to kao kada decu učimo da bezbedno koriste pešački prelaz. Dakle potrebno je neko vreme da deca prihvate kako se to radi“, navodi Kostićeva.
Internet nije samo beskrajan izvor informacija o svemu i svačemu, već i veoma opasno mesto – naročito za decu, a apsolutna bezbednost nije moguća.