Koliko treba da nas brine sve češće podrhtavanje tla u regionu

O tome koliko dešavanja u regionu treba da nas, u Srbiji, zabrinu, za RTS je govorila sezimolog Ana Mladenović.

Na Santoriniju je u poslednje vreme registrovano na hiljade zemljotresa koji su imali jačinu veću od jednog Rihtera. U poslednjih mesec dana bilo skoro 18.000 zemljotresa. „Ti zemljotresi, oni svi naravno nisu imali veliku magnitudu i nisu svi mogli da ih osete, ali dobar deo njih imao magnitudu preko 5, što je moglo da se oseti ne samo na tom području, nego i na nešto širem području, i na kopnu Grčke, Turske i malo šire od toga. Tamo se tektonska aktivnost dešava na isti način kao i u prethodnih nekoliko miliona godina“, rekla je Ana Mladenović, seizmolog.

Dodala je da je reč o tome da se afrička ploča sudara sa evroazijskom pločom, i da trenutno, u tom području, jedno od glavnih mesta sudaranja upravo jesu grčka ostrva gde je jaka tektonska aktivnost.

Ta tektonska aktivnost se ispoljava kroz zemljotrese, a u prošlosti se ispoljavala i kroz vulkanske erupcije. Ono što je prethodnih mesec dana čudno ili neočekivano, je bilo upravo to što je bilo tako mnogo zemljotresa koji su imali magnitudu oko 5, a nije se desio ni jedan jači zemljotres. Davati prognoze o smirivinju situacije je, kako stručnjaci kažu, nezahvalno.

Mnogi su zabrinuti u vezi sa eventualnim jakim vukanskim erupcijama.

„Sumnjamo da bi tako jaka vulkanska erupcija kao što je bila ta od pre oko tri do 3,5 hiljade godina koja se desila, da bi tako jaka mogla da se ponovo desi u ovo vreme. Naravno, sve što je bilo aktivno će biti aktivno opet. Postoji šansa. Dakle, to područje je pokazalo da je sposobno da generiše takve vulkanske erupcije, i tako da mi u budućnosti ili nekoj daljoj u budućnosti, možemo opet očekivati nešto slično. Međutim, za sada nema pokazatelja da bi mogla neka značajna erupcija da se dogodi jer nisu samo zemljotresi pokazatelji buduće vulkanske erupcije“, objasnila je gošća RTS-a.

Stručnjaci inače očekuju da bi mogla da se desi neka manja vulkanska aktivnost na vulkanu Kolumbus koji se nalazi negde 10 do 15 kilometara severoistočno od ostrva Santorini. Ali nije isključeno ni da će se na Santoriniju dogoditi emanacije nekih gasova ili neke manje vulkanske erupcije.

Sudaranje ploča ne mora da bude siguran pokazatelj budućih događaja

Kada je reč o pomeranju i pomenutom sudaranju dve velike ploče, Mladenovićeva ističe da je teško odgovoriti na pitanje o tome da li se na osnovu toga može predvideti neka seizmička aktivnost na drugim područjima u drugim delovima Evrope.

„Nemamo dovoljno podataka kada bismo mogli takve studije da radimo, nažalost. To što se tamo dešava, kretanje, naravno da se ta energija prenosi i ka unutrašnosti kontinenta, i ka našim područjima, e sada da li to direktno može da se veže i da kažemo da, ako se desi, recimo u Grčkoj, određeni zemljotres određene magnitude, ili se ploča pomeri za nekoliko milimetara, da li to znači da će se negde u ovom području dogoditi neka seizmička aktivnost, to, nažalost, ne možemo tačno da znamo“, ispričala je.

Govoreći o teritoriji Srbije, činjenica je da nije bilo čestih, izuzetno jakih zemljotresa, iako pamtimo neke kao onaj koji se desio u Kraljevu koji je naneo veliku štetu.

„Srbija ima umerenu seizmičku aktivnost. Kod nas se jednom u 10 do 15 godina desi zemljotres koji ima magnitudu veću od 5. Tako da ne možemo da kažemo da nema zemljotresa koji ljudi mogu da osete, ali to nisu zemljotresi koji su toliko jaki i rušilački kao, recimo, oni koje smo gledali u Turskoj pre dve godine“, kaže Mladenovićeva.

Navodi da mi nemamo razloga za brigu zbog katastrofalnih zemljotresa u našoj zemlji, iako je, kako dodaje, centralni deo Srbije seizmički aktivniji nego ostatak Srbije: „Razlog za to je relativno jednostavan, zato što tamo postoje ti aktivni rasedi duž kojih može da se vrši kretanje stena, i onda zbog toga se tamo i dešavaju zemljotresi.

Povećana, da kažem, jača seizmička aktivnost u centralnoj Srbiji je ograničena na područje koje od juga ide od Kopaonika pa do Valjeva, Lazarevca i Mionice na severu i negde do Svilajnca i Petrovca na Mlavi na istoku i sve to između, dakle, taj sam centralni deo Srbije, centralna Šumadija, jeste seizmički najaktivniji. Ali, naravno, ne možemo da isključimo da u zapadnoj i u istočnoj Srbiji mogu da se dogode zemljotresi koji bi imali magnitudu do 5, ali opet ponavljam, to nije ništa što treba da nas brine jer to nisu rušilački zemljotresi“.

Kakva je opasnost od ugašenih vulkana na tlu Srbije

U Srbiji ima i ugašenih vulkana, poput Avale. Postavlja se pitanje o tome koliko je moguće da neki od tih vulkana u nekom periodu aktivira i tako izazove bilo kakvu opasnost za stanovništvo.

„Poslednja takva aktivnost kod nas, evo konkretno na Ceru, se dešavala pre nekih 18 miliona godina, ali grubo rečeno pre oko 20 miliona godina su bile te poslednje, da kažemo, vulkanske erupcije. Rudnik je poznat po tome da je imao te aktivne vulkane. Zatim na Kopaoniku, odnosno u okolini Kopaonika su bili aktivni vulkani, i to su ti koji su 30 do 20 miliona godina stari.

Takođe u istočnoj Srbiji postoji jedan vulkanski niz koji je još stariji, koji je negde oko 80 miliona godina star. Tako da da, na području Srbije je bilo, odnosno Srbija se nalazi na području gde su nekada postojali ovi vulkani koji su bili prilično aktivni, ali ti vulkani su davno ugašeni, i danas ne postoji opasnost da bi bilo koji od njih mogao da proradi“, istakla je Mladenovićeva.