Kome odgovara što je dinar sve jači

Dok se zaduženi nadaju da se evro neće vratiti na nivo od 120 dinara, što bi im poskupelo kreditne rate, privrednici, i to oni koji svoju robu izvoze iz Srbije, žale se. Njima ne odgovara jačanje, već slabljenje domaće valute, kada za evre, praktično, dobijaju više dinara. Veći izvoz znači privredni rast, a kad privreda raste, raste i zaposlenost.

 

Da li dinar treba da bude jači ili slabiji, odnosno kurs evra niži ili viši, zavisi u kojoj ste ulozi: dužnika ili poverioca, uvoznika ili izvoznika. Gledano iz ugla privrede jedne zemlje, stvari su drugačije. I premijerka Ana Brnabić najavila je sastanak privrednika sa predstavnicima Narodne banke Srbije upravo na temu monetarne politike i jakog dinara. Premijerka je istakla da su temu o jakom dinaru pokrenuli neki naši proizvođači kojima jak dinar ne odgovara, jer se njihovo tržište ugrožava zbog jeftinijeg uzvoza, ali ne odgovara im i zbog njihovog plasmana na strana tržišta.

 

Ekonomista Ljubomir Madžar podseća da od jakog dinara profitiraju uvoznici. „Jak dinar znači slabiji evro. To je druga strana iste medalje. To znači povoljnije uslove za nabavku robe na svetskom tržištu. Pojednostavljeno: jak dinar znači malo dinara za evro, a za izvoznike je dobro da se dobija više dinara za evro„, navodi Madžar.

 

Dinar, istina, jeste ojačao, ali nije primećeno i da uvozna roba pojeftinjuje, pišu Novosti. 

 

Od početka godine dinar je, prema evru, ojačao za 3,5 odsto. Trend jačanja započeo je od aprila, pošto je na početku godine dinar slabio zbog neizvesnosti u međunarodnom okruženju i sezonski pojačane tražnje za devizama uvoznika energenata. Od polovine februara, prema podacima Narodne banke Srbije, kretanja na domaćem deviznom tržištu su značajno stabilnija, a od aprila su prisutni uglavnom pritisci u pravcu jačanja dinara.

 

Trenutno, srednji kurs evra je 119,17 dinara. To je najviša vrednost dinara, odnosno najniža vrednost deviznog kursa još od novembra 2014. godine.

 

Ono što sve zanima je – šta nas očekuje na kursnim listama do kraja 2017. Već tradicionalno, u poslednjem tromesečju evro „skače“, pa kurs raste, ali u centralnoj banci ne očekuju značajnija pomeranja.

 

„Kretanje deviznog kursa kao tržišne kategorije je nemoguće predvideti, jer se formira pod uticajem ponude i tražnje za devizama, na koje deluje veliki broj domaćih i međunarodnih faktora, uključujući i odluke vodećih centralnih banaka u svetu. Ipak, NBS očekuje da će faktori koji su u prethodnom periodu uticali na stabilna kretanja na deviznom tržištu, pre svega povoljna makroekonomska situacija u zemlji, nastaviti da deluju stabilizirajuće“, ističu u NBS. 

 

NBS je od početka godine (zaključno sa 25. avgustom 2017.) intervenisala na domaćem deviznom tržištu neto kupovinom 545 miliona evra (kupila 890 miliona evra i prodala 345 miliona evra). Cilj je ublažavanje prekomernih kratkoročnih fluktuacija kursa dinara.