Kompanijama su pitanja ljudskih prava zaposlenih važna, ali u praksi to nije uvek tako
Načela Ujedinjenih nacija o biznisu i ljudskim pravima postala su standard poslovanja kompanija.
Podeli vest:
Uslovi u kojima rade utiču na zdravlje zaposlenih, privatnost, slobodu udruživanja, kao i na životnu sredinu. Deklarativno, kompanijama su pitanja ljudskih prava zaposlenih izuzetno važna, ali u praksi to nije uvek tako, navodi RTS.
O drastičnim primerima kršenja ljudskih prava izveštavaju i mediji, ali mnogi ne stignu do javnosti.
„Za vreme trajanja porodiljskog i odsustva zbog nege deteta, žena je bila prinuđena da potpiše blanko otkaz ugovora o radu. Poslodavac je tražio i da obezbedi sredstva za doprinose. Sličan slučaj je bila diskriminacija jer je dobila otkaz zbog zdravstvenog stanja, nakon konstatacije da je obolela od leukemije“, kaže poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Da bi se stalo na put ugrožavanju ljudskih prava radnika, države EU usvajaju nacionalne zakone koji obavezuju kompanije da sprovode procese „dužne pažnje“, odnosno da analiziraju kako njihovo poslovanje utiče na ljudska prava. Takav zakon ima i Nemačka, s kojom Srbija ima trgovinsku razmenu od devet milijardi evra. Posledice primene tog zakona osetio je i „Linglong“.
„Bilo je dosta pažnje stavljeno na taj slučaj. MAN se povukao kao kupac kod ‘Linglonga’, koji je kod nas pod budnim okom zbog negativnih primera koji su imali u poslovanju. Nije to samo tako kod nas, ceo svet posmatra kako će Nemačka da se postavi po pitanju svih nepravilnosti i po pitanju poznatih nekih slučajeva“, kaže Tanja Lindel iz Privredne komore Srbije.
Ljudska prava zaposlenih
Savetnik za biznis i ljudska prava UNDP-a Siniša Milatović podseća da postoji direktiva o kooperativnom izveštavanju koja je veoma bitna i biće za članice EU.
„Ima regulativa direktnog primenjivanja o prinudnom radu. Usvojeno je niz zakona koji će imati velike posledice po kompanije i države van i u EU“, ističe Milatović.
Kompanije deklarativno ne dovode u pitanje ljudska prava zaposlenih. Pitanje je koliko ih u praksi poštuju. Dodatni problem je i strah radnika da tuže poslodavca kada su ugroženi.
„Kada bi se država odlučila da donese nacionalni akcioni plan za biznis i ljudska prava, to bi bio ogroman korak. To je poruka i signal ne samo građanima, nego i biznisima, stranim investicijama i ekonomskom napretku da postoje neki prioriteti, a to su ljudi koji donose i rade da bi te kompanije ostvarivale profit“, kaže Sonja Tošković iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Srbiji je potreban zakon kakav usvaja sve više članica EU, ocenjuju stručnjaci. S obzirom na privrednu saradnju i trgovinsku razmenu Srbije i Unije, njihovi propisi odraziće se i na poslodavce u Srbiji.
Podeli vest:
