Kompanije u Srbiji unajmljuju privatne detektive da prate zaposlene

Kako navode u jednoj detektivskoj agenciji, u poslednjih pet godina od klijenata dobijaju dosta zahteva za poligrafsko testiranje zaposlenih – za šta je, kako napominju, potreban pristanak samog radnika.

„Nije retko da na taj način isplivaju razne informacije o tome kako su zaposleni uništavali firme u kojima su radili – recimo, sarađivali sa konkurencijom i slično“, kažu sagovornici Bloomberg Adrije.

Osim odavanja poslovnih tajni, dodaju da im se dešavalo da otkriju da ljudi paralelno rade u dve firme. Rade i na otkrivanju prevara u oblasti osiguranja, vraćanju raznih obrisanih podataka, instaliranju softvera za praćenje aktivnosti na službenim telefonima…

Takođe, kompanije ih unajmljuju kada žele da provere da li zaposleni kradu na radnom mestu ili su, na primer, neopravdano odsutni s posla, to jest bolovanje koriste u nedozvoljene svrhe. „Na primer, u firmama koje obavljaju servis klima-uređaja, radnici umeju da u letnjoj sezoni uzmu bolovanje po dva meseca da bi samostalno radili taj posao sa strane i tako više zaradili.“

Takozvana lažna bolovanja privukla su veću pažnju 2018, sa izmenama i dopunama Zakona o detektivskoj delatnosti, kada su proširena ovlašćenja privatnih detektiva u Srbiji. Jedna od novina upravo se ogledala u tome da su oni stekli mogućnost da u ime klijenta (kompanije) proveravaju da li su zaposleni povredili radnu obavezu ili radnu disciplinu, u šta spada i zloupotreba prava na bolovanje.

Sem toga, stekli su još dva nova ovlašćenja – obrađivanje podataka o krivičnim delima koja se gone po privatnoj tužbi i o učiniocima ovih krivičnih dela, kao i o kandidatima za zapošljavanje – i to onih podataka za čije prikupljanje je ovlašćen poslodavac, a uz pisani pristanak kandidata.

Kada je reč o proveri kandidata za posao, direktor detektivske agencije Ratko Jolić kaže da su imali iskustva i sa takvim slučajevima, uz ostale koji su se uglavnom ticali već pomenutih zloupotreba.

S druge strane, licencirani detektiv, Vladan Modrinić ističe da se oni nisu naišli na interesovanje klijenata za takvim uslugama.

„Najčešće se proverom kandidata bave tehnološke kompanije, a one obično koriste strane entitete u te svrhe. Nisam siguran kako takve firme funkcionišu u smislu pravnih pitanja, jer smo mi kao detektivska agencija licencirani za ovu delatnost. Uz to, kompanije koje zapošljavaju neretko i same rade proveru kandidata, uz njihovu saglasnost, naravno, tako da im za te poslove nismo toliko potrebni, makar je to naše dosadašnje iskustvo“, priča Modrinić.

On navodi da je u njihovom slučaju najviše potražnje od klijenata bilo za već pomenute slučajeve krađe, ali i pronevere. „Tako je od početka i očekujem da će zahtevi firmi i u narednom periodu biti manje-više isti, uz potencijalno možda više posla u oblasti prevencije, to jest provere kandidata o kojoj je bilo reči. Takođe se nadam boljem zakonu, to jest jasnijem definisanju prava detektiva. U tom pogledu, vidimo zainteresovanost klijenata za proveru raznih tehničkih elemenata i s tim povezane forenzike, ali to polje u našoj delatnosti nije jasno definisano trenutno važećom regulativom.“

Za priče o ispitivanju lažnih bolovanja veruje da su preuveličane i da u praksi nisu toliko tražene koliko su medijski dosad bile ispraćene. „Postoje zakonski koraci za proveru takvih stvari, upućivanje na lekarsku komisiju itd. Većina firmi već ima pravne timove koji mogu rešiti ova pitanja. Dosad smo imali tek nekoliko zahteva za proveru korišćenja bolovanja, u tom domenu više savetujemo poslodavce i pomažemo im pri postavljanju standarda kontrole, nego što obavljamo terenski posao.“

Da li poslodavci idu toliko daleko da privatne detektive unajmljuju i da bi proverili da li im zaposleni rade pod dejstvom alkohola ili droga

Prema rečima naših sagovornika, u Srbiji je takva praksa ekstremno retka.

„Testiranje na nedozvoljene supstance se obično obavlja u proizvodnim pogonima ili kod vozača, ali firmama je skupo da u tu svrhu angažuju privatnog detektiva. Pre će testiranje raditi lice koje je u kompaniji zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu, portir ili neko iz obezbeđenja“, kaže Jolić.

Kada je reč o profilu kompanija koje traže usluge detektivskih agencija, predstavnici struke kažu da ponude mahom dobijaju od srednjih i velikih firmi. „Ako govorimo o sektorima, rekao bih da su proizvodne firme najčešći klijenti, jer oni imaju dobar način da primete krađu, zbog svojih ustanovljenih metrika kada su u pitanju materijali koji se koriste, skladišta i drugo“, pojašnjava Modrinić. S druge strane, profil radnika koji se proverava je šarolik, naglašava on – od najnižih do upravljačkih pozicija.

„Dosad nisam imao nijedan omašaj, to jest u 100 odsto slučajeva se potvrdilo ono na šta je firma sumnjala. Naravno, ni mi ne prihvatamo svaki poziv, ako je slučaj nejasan nećemo raditi na njemu, ali treba reći i da nas same kompanije zovu kad već imaju jasne indikacije da je roba ukradena ili neki drugi prestup napravljen“, zaključuje vlasnik detektivske agencije Modrić.