Krađa šume unosan biznis – stabla koja niko ne čuva laka meta za lopove
Srbija spada u srednje pošumljene zemlje sa 29 odsto naše teritorije. Od ukupnog šumskog fonda 47 odsto su državne šume kojima upravljaju „Srbijašume“, dok je ostatak u privatnom vlasništvu. Poslednjih godina sve češće su krađe i bespravna seča, što ostavlja dugoročne posledice.
Krivični zakonik predviđa stroge sankcije za šumokradice. Tako su za pustošenje šuma ili šumsku krađu zaprećene novčana i kazna zatvora od jedne do tri godine zatvora.
Bespravna seča šuma godinama unazad je veliki problem u Srbiji, budući da na taj način nestane nekoliko hiljada hektara šume.
Samo prošle godine zbog bespravne seče podneto je više od 2.500 prijava, navodi rukovodilac Odeljenja za privatne šume u JP „Srbiješume“, Vladimir Vasić.
„Ako govorimo o državnim šumama, u toku prošle godine bespravno je posečeno oko 9.200 metara kubnih drvne zapremine. Kad to uporedimo sa ukupnom površinom drvne zapremine u ovim šumama, koja iznosi oko 136 miliona metara kubnih, to je na nivou statističke greške“, kaže Vasić.
Objašnjava da je veći problem pojas uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom nego centralna Srbija.
„U tom delu naše zemlje, u toku prošle godine smo imali oko 17.000 metara kubnih bespravne seče. Sa druge strane, imamo podatak i za privatne šume. Naime, naše preduzeće obavlja stručno savetodavne poslove u šumama u privatnoj svojini u centralnoj Srbiji na negde oko 1.200.000 hektara, čija dubina drvne zapremine iznose oko 140 miliona kubika. Prošle godine u ovim šumama je bespravno posečeno oko 23.000 metara kubnih, za šta je podneto oko 1.740 obaveštenja“, objašnjava rukovodilac Odeljenja za privatne šume u JP „Srbiješume“ .
Ukradena šuma uglavnom se koristi za ogrev, ali jedan deo može da se iskoristi i u druge svrhe.
Privatne šume na udaru
U poslednje vreme na udaru su privatne šume, upozorava šumarski inženjer Dragić Tomić.
„Glavni problem je što sela izumiru i šume nemaju vlasnike koji bi ih čuvali. Te šume su nasledili ljudi koji žive u gradovima ili van zemlje i oni to nasledstvo gledaju kroz novac“, kaže Tomić.
Navodi da je sa druge strane, poslednjih godina, od krađe šuma i bespravne seče napravljen biznis.
„Pojedinci su videli da tu mogu dobro da ućare i onda seku šumu, posebno u privatnim, jer te šume faktički niko ne čuva“, navodi Tomić.
Ko čuva šume
„Srbijašume“ čuvaju šume koje su u državnom vlasništvu, dok za privatne imaju samo savetodavnu funkciju.
Prema Zakonu, privatne šume dužni su da čuvaju sami vlasnici.
Vladimir Vasić iz „Srbijašuma“ kaže da vlasnik privatne šume treba da preduzme sve radnje kao što bi čuvao bilo koju svoju drugu nepokretnost, njivu, dvorište, kuću ili stan.
„Po saznanju da se odvija bespravna radnja u njegovoj šumi, prvo treba da prijavi organima MUP-a, a nakon toga treba da se obrati nadležnoj šumskoj upravi kako bi Revizioni tehničar za privatne šume izašao u njegovoj pratnji na terenu, izvršio premer, obeležavanje i evidenciju bespravno posečenog drveta i sačinio obaveštenje o bespravnoj radnji“, navodi Vasić.
Naglašava da svaka seča bez prethodnog izvršenja doznake stabala u šumama, jeste bespravna seča i prekršajna u odnosu na Zakon o šumama.
Šume od vitalnog značaja za život
Zdrave šume su od vitalnog značaja za sve aspekte zdrave planete.
Od resursa za život i ishranu do biodiverziteta i zaštite životne sredine.
Šume imaju važnu ulogu i u sprečavanju nastajanja bujica.
Samo četiri bukova stabla za jedan vek obezbede dovoljno kiseonika jednom čoveku za 80 godina života.
Rešenje za bespravnu seču i uništavanje šuma postoji, smatra šumarski inženjer Dragić Tomić.
„Zakon o šumama treba da se promeni, jer je kazna za bespravnu seču 10.000, koliko košta dva metra drva. Takođe, potrebno je da se angažuju svi u lancu, počev od inspektora, preko MUP-a, preko suda, svih nadležnih institucija. Ako bi svi krenuli da rade svoj posao onako kako treba, ova stvar bi bila koliko-toliko zaustavljena“, tvrdi Tomić.
Iako nas povremeno iznenade prizori u šumama i nacionalnim parkovima, kada na jednom mestu vidimo velike količine posečenog drveta, naši sagovornici uveravaju da je sve po planu.
Državne šume se obnavljaju u skladu sa desetogodišnjim planovima, dok u privatnim šumama je to stvar procene vlasnika.