Kreditni biro i „rampa“ za korisnike bankarskih kredita, šta ako se nađete na crnoj listi
U februaru se navršava dvadeset godina od početka rada Kreditnog biroa pri Udruženju banaka Srbije. Za dve decenije izdato je na milione izveštaja fizičkim i pravnim licima o obavezama prema bankama ili lizing kućama. To je, između ostalog, doprinelo da nivo problematičnih kredita za privredu i građane bude na istorijski niskom nivou od oko tri procenta.
Podeli vest:
Ema je zaposlena u državnom sektoru. Otplatila je gotovinski kredit pre nekoliko godina. Kada je ovih dana zatražila novi, odbili su je sa obrazloženjem da je imala dug po karticama pre više od decenije.
U Kreditnom birou podigla je izveštaj i našla i greške banaka. Po prvoj kartici zabeleženo je kašnjenje, iako je nikada nije aktivirala niti preuzela pin niti prometovala. Sa drugom je kasnila, ali posle više od decenije kartica je ugašena otpisom.
„Od jedne banke dobila sam izvinjenje i uvažavanje da mi nikada nisu izdali tu master kreditnu karticu i obećanje da će te podatke izbrisati. Iz druge banke, što se odnosilo na rivolving karticu i da je ugašena otpisom sam se obratila mejlom da promene status umesto ‘ugašena otpisom’ na status ‘ugašena’ i dobila sam odgovor da je to nemoguće“, kaže Ema.
U Udruženju banka naglašavaju da Kreditni biro samo beleži podatke dobijene od banaka i lizing kompanija i da ne odlučuje o disciplinskoj skali niti određuje bankama težinu sankcija prema nesavesnom klijentu.
Podsećaju da kreditni izveštaj svaki građanin može jednom godišnje da dobije besplatno, odnosno, svaki sledeći uz nadoknadu od oko 250 dinara.
„Znači, registrovaće se docnja za fizička lica samo ako je preko 60 dana za pravna lica i preduzetnike samo preko 15 dana. Podaci o docnji za fizička lica se brišu u roku od tri godine, a za pravna lica i preduzetnike u roku od pet godina od zatvaranja ugovornog odnosa po kojem je obaveza nastala“, objašnjava Marina Papadakis, sekretar Udruženja banaka Srbije.
Šta sve banke uzimaju u obzir prilikom odlučivanja
Ukoliko odbije zahtev klijenata za kredit, banka nije dužna da objašnjava odluku. Ipak, razlog za odbijanje, kako se ponekad čuje u javnosti, svakako ne može biti zbog 200-300 dinara zaostalog duga ili gledanja neprimerenih sajtova na internetu.
„Na primer, klijent kasni 50 dana ali za iznos koji nije materijalno značajan, banka će svakako uzeti to u obzir prilikom donošenja odluke. Mi u Prokreditu ne odbijamo klijenta na bazi informacija iz Kreditnog biroa kao takve. Nego se trudimo da prikupimo dodatne informacije o samim razlozima kašnjenja, da te informacije analiziramo u nekom širem kontekstu i da na bazi kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja na kraju donesemo odluku da li određeni zahtev podržavamo ili ne“, kaže direktor filijale za mala i srednja preuzeća Prokredit banke Biljana Mladenović.
Iznos rate koja je u kašnjenju i valjano obrazloženje je tanka linija oko koje se vrti odluka banke da li će vas sankcionisati i ostaviti teret za neku buduću pozajmicu. Osim kreditnog dosijea, sa bankarima morate biti i dobar pregovarač, jer na kraju odluka više nije tipska kao nekada, već zavisi od svakog klijenta ponaosob.
Podeli vest:
